Radničke novine

Бр. 151

Београд, Понедељак 30. јуна №14 године

Гзд. X V.

Иждаае свлка деа сем ■едеље. — Цена: на годину 12 динара, на ■олв годиве 6 динара, кв 3 несеца 3 динара, ■в месец дана 1 дин. Вв аностранство 30 динарг годишње. ЕР1Ј 5 И

ОРГАН СРНСКЕ СОЦНЦДНЕ

ДЕМОКРДТКдЕ

Уредништво јеу штампарији Радевковића Ад мннистрација у Социјалистичком Народиом Дому. ТЕ/1ЕЉОН °шшјј НБ Рлинпвстовнје 87!) Рукописи се не враћају. Огласи се штампају по врло Јефтиној цени

Збор чданова У уторак, 1 јула у 7 часова у вече, у Народном Дому одржаће се збор чланова партије ради утврђивања кандидатске листе за вароиг Београд.

Право решавања на збору, према статуту, имају само пуноправни чланови партијских организација. Центрзлна организација за Београд.

®ишше ираво глаеа

Један од најважнијих поли тичких захтева социјалне демократије у Србији јесте захтев за општим, једнаким, тајним и непосредним правом гласа. Данас у Србији једна читава половина пунолетних грађана и грађанки нема ово најоснованије политичко право. По попису од 1900 године у Србији је било становника преко 21 године: мушких601.445, а женских 552.013; свега 1,153.458. По бирачким списковима 1906 године је има ло право гласа само њих 548.167. Више од половине, дакле, 605.291 обесправљено је, искључено је са биралишта. Тај се број у последње време знатно повећао. Нагло осиромашавање и материјално пропадање народних маса повећава број оних који остају без права гласа. Опште право гласа има дубљи ј значај, има једну већу важност за пролетаријат и сиромашне народне масе него што на први поглед изгледа. Овде није у питању само принцип правичности: да сви грађани требч да имају једнака права, већ је овде у питању животни интерес народних маса. Буржоазија је завела парламентарни систем владавине да би своје класно господарство учинила што правичнијим у очима народних маса. Она хоће помоћу парламента да завара народне масе и да им покаже да у земљама са парламентарним системом народ преко парламента управља сам собом. Али треба разликовати парламентаризам и парламентаризам. У земљама у којима постоји опште право гласа парламенат је вернији израз народа него у земљама у којима оно не постоји. У Србији је овај други случај. Сваки онај ко хоће да има право гласа, мора платити ценз од 15 динара непосредне порезе. А ако хоће да буде изабран за народног представника. мора платити два пута већи ценз. Противници општега права гласа тврде да је у Србији ценз мали и да га сваки може платити. У Србији, веле они, постоји готово опште право гласа. Ми смо у почетку овога чланка видели да то није истина, и да је више од половине пунолетних грађана лишено права гласа. Лишавајући права гласа сиромашне народне масе, не дајући им могућности да преко својих представника утичу на доношење законодавства у земљи, буржоазија од парламента ствара све више једно оруђе које води рачуна искључиво о њеним интересима. Закони који се у таквој Скупштини доносе иду искључиво на корист буржоазије, на корист богаташа, а на штету сиромашних народних маса. У Скупштини се поред осталих закона доносе и финансиски и порески закони. Поре -

ски систем у Србији неправични/и је него у ма којој другоЈ земљи у Европи. Али он се неће изменити у корист народних маса све дотле док оне не буду у већој мери заступљене у парламенту. А оне ће бити у већој мери заступљене у иарламенту тек тада кад буду извојевале опште право гласа. Као са пореским законима, тако исто ствар стоји и са осталим законима. Када народне масе помоћу општега права гласа буду у Скупштини представљене сразмерно својој бројној снази, онда ће се тек у Скупштини доносити такви закони који ће водити рачуна и о интересима тих сиромашних народних маса. Али како ће народне масе извојевати опште право гласа? Како ће успети да дођу до овога основнога политичкога права, чије им задобијање обећава побољшање њиховога материјалнога положаја? Да бисмо одговорили на ово питање, морамо видети како се држе буржоаске партије према општем праву гласа. Буржоаске партије носе назив; неке конзервативне, неке реакционарне, а неке демократске. Многе од њих имају у својим „програмима" захтев за општим правом гласа. Тај је случај са самосталцима и либералима. Фузионаши, који изгледа владају боље без програма него са програмом, по програму су за опште право гласа и за највећу народну самоуправу, а у пракси су за ценз и за потчињавање народа полициској и власничкој тиранији. Напредњаци су већ добро познати као „пријатељи" народни. Но биле ове партије по форми за опште право гласа или не. у суштини су све оне против њега. То се показало сваком приликом кад је наша партија, и пре рата и после њега, подносила захтев за сазивање Велике Народне Скупштине ради промене Устава и завођења општега права гласа. Ниједна од буржоаских партија није хтела да потпомогне тај наш захтев. После крвавих ратова на Балкану, у којима су се народни животи и народно богаство немилице трошили, опште право гласа постало је потребније него икада. Народ који је својим грудима проширио границе Србије има право да тражи да му се даду најосновнија политичка права. И разумевајући потпуно интересе народне, социјална демократија је одмах после турскога рата тражила преко својих представника у Скупштини да се сазове Велика Народна Скупштина ради измене Устава и давања општега права гласа. Тај предлог су наши посланици поднели још 21 марта 1913 године. Али тек после другога крвавога рата, после рата са

Бугарима, кад се Скупштина опет састала и кад је опет учињен предлог за сазив Велике Нзродне Скупштине, пристала јје на то и буржоаска опозици| ја и владина партија. Но поред ; свега тога задобијање општега прзва гласа није било зајемче! но, јер су напредњаци били против њега, а вероватно и фузио| наши, док самосталци и либерали нису били вољни да се одлучно и енгргично заузму за њега. Колико је сзима буржоаским партијама било мало стало до сазива Велике Народне Скупштине ради измене Устава у демократском духу, показује најбоље тај факт што су се одрекле тога захтева чим је буржоаска опозиција видела да може доћи на власт и без Велике Народне Скупштине. И она одвратна ж/дња буржоаске опозиције, а нарочито самосталаца, да дођу на власт помоћу официрске клике, учинила је да до Велике Народне Скупттине за сада не дође и да сиромашнг народне масе остану још неко време без права гласа. Злада и њена партија су то једва дочекале, а и буржоаска опозиција није много за тим зажалила, јер иначе не би допустила да до тога дође. Једино је сс.цијална демократија и даље <?ј гала чврсто при своме захтеву за сазив Велике Народне Скупштине. Једино је она указивала на преку потребу да се уведе у Србији опште пргво гласа и да се народним масама да могућност да преко својих представника у Скупштини заступају своје интересе. Свима осталим пзргијама захтев за сазивање Велике Народне Скупштине био је само мамац, средство да се препоруче народним масама и да од ње добију поверење за власт. То важи у првоме реду за буржоаску опозицију, која је сазив Велике Народне Скупштине тражила, а на који је влада једва пристала, јер се бојала да не изгуби власт. Али чим је опозиција видела и други пут којим би могла доћи до власти: официрску клику и двор, она је окренула леђа народу и жртвовала свој први захтев. Сад је на народним масама да на дан избора окрену леђа и буржоаској опозицији и фузионашкој партији, и да своје поверење даду социјалној демократији. Појачавајући моћ социјалне демократије, они појачавају своју сопствену снагу и заштићују своје сопствене интересе. У колико социјална демократија буде изашла јача из ових избора, у толико ће њена реч у новоме парламенту бити силнија и моћнија, и у толико ће се њен поновљени захтев за сазив Велике Народне Скупштине више слушати. Ко хоће опште право гласа и ко је увидео његову потребу и нужност, тај ће 1. августа гласати за социјалну демократију, једину партију којој је у истини стало до општега права гласа, и која ће имати и воље и одлучности и снаге да га извојује. Лшговн, иајте јор!Г

сЖа дрзу руку Ј{аша шеШња Е људи, шшо сам се смејао у петак: никад се толико нисам сме јпо ! 1ребали смо да одржимо митинг. Али, напакост, свет није хтео да дође: посетиоци су се могли на. пр сте избројати као што лепо рекоше Балкан и Трибуна, тако да их ни у ком случа/у нип? било ви ше од дванајест хиљада. Шта да радимо, кад вгћ због малобројне по■ сете нисмо могли одржати митинг, него да се бар од све муке мало прошетамо\ И кренемо се ле по нас неколико другова, десетак хиљада отприлике, па ха/д кнез Михајловом улицоч, посред корзоа. А баш смо удешени и обучечи по најновијој моди. Једач шегрт из Гођевчеве фабрике имао /е фине се цесион ципеле по фазону нашегпрао ца Адама. Друг Андра Костић но сио је лако летње, хиги/енско оде ло, сасвим шупљикаво: нгрочито су биле импозантне и лепо му стајале две велике шупљике позади, на два три прста испоо појаса. Друг Пера Дроња, из касапског синдиката, носио /е модерну, гигерлску, завраћену кошуљу, само /е био толико заврнуо да се никако није ни видела, те би по неки наиван човек могао помислити да он уоп ште и нема кошуље. А већ го Шово сви су носили практичне капе и шешире: пробушене и на мерно исцепане на овом или оном месту ради тога да коса не би од врућине опадала. Многи су били набељени пудером из фабрике Гођевац и из железчичке ложионице, а сви без разлике налицкани разним помадама и мирисима, као што су: ћириш, туткало, фурна/з и друге сличне фине ствари из апотеке Кушаковина. Водили смо разговоре који се обично воде на корзоу. Говорили смо највише о љубавним авантурама невине и чисте самосталске девице која /е на/зад подлегла старом заводнику г. Рибарцу. Њен брат радикалац страшно се наљутио због тога на њу и вели да :е после 1 Августа неће примити под свој кров кад она стане куцати и молити за склониште. Разговарајући тако о разним љу бавнии авантурама и интригама госпођице Демократије, отмене напредњачке госпе и њихових либералских и радикалских удварача, дођемо до Двора. Гек се од/едном полицаЈци узмуваше и почеше нам доказивати како се корзо за&ршава код Москве и како због тога не треба ићи чак до Двора. Уморни сте, рекоше нам, и добро би било да седнете пред Москвом и попи/ете коју чашу пива, па макар ми платили...\ Ми им почесмо доказивати како ми више волимо да пијемо пиво пред нашим Домом ; али они остају при своме. Ми онда пошљемо бруга Перу Дроњу, касапског радника, да се објасни с њима и да их убеди да нам је потребно да прођемо поред Двора и да идемо до Дома. Врло је слаткоречив и убедљив тај Пера: песница му је као мсја глава, али ипак витла њоме некако врло лако и вр ло вешто. И изгледа да одлично познаје закон о зборовима и удружењима, и у опште уставно и административно право, јер док се ми окренусмо, а од полица/аца нигде ни трага ни гласа\ И тако ти ми кренемо пут Двора. Шта ]е даље било, писаћу вам сутра. Човек што се смејв.

6а митинга Ј1рво изненађење Чим сам у заказано време дошао на митинг био сам прајатно изненађен. Још тада цео простор пред Спомеником био је притиснут светом, који је похитао да чује прву реч у изборној борби. То изненађење ви део сам и на лицу многих наших партиских људи, то изненађење би-

вало је код мене све зеће са сваким минутом. Са свих страна: из Кнез Михаилове, из Позоришне, из Васине и Коларчеве улице врвеле су све нове групе и гомиле на боцијадистиЧки форуде Јер ово обиље света, ово политкчко интересовањс, ова ревност са којом је сваки похнтао на митинг може се упоредити само сг најзаталасанијим политичким моментима !|из велнког доба акгичке демократије. Тада се је, веле историци, слегао свекол.гки свет на трг да саслуша своје најбоље говорнике и државнике; у петак у вече слегао се, можемо слободно рећи, свеколики радни свет у Београду да саслуша социјалистичке ораторе. Од сељачиНа које је капитализам дотерао у всрош и шегрта који су се искрали из својих радионица па до пролетерки с одојчадима на грудима све је то похатало на митикг. Похитало на први глас, похитало чим је могло извући главу из јарма најамног раца. Гарави металци који нису стигла ни да се умију после рада, кречом попрскани зидари, већин 1 . њкх у својим блузама за рац, залажући се успут, с ногу, врвели су ка Споменику. И у очима свију могло се читати еидно одуШев/Беше Оно се огледало у изразу лица и очију учгсникз ; оно се још јаче манифестовало кад је мигинг отворен и наши говорницч почели критиковати рад данашње владе и пређашње Нзроднг Скупштине и износнти наше изборне пароле. Громки протести негодовања при изношењу свих реакциоаарних и по народшгетних корака радикалне зладе, једнодушно осуђивање борбе око власти, у парламенту и ван њега и бурно одобравање којем су праћени сви наши захгеви најбољч су знаци душевног расположења учесника митинга. И та револуционзрна дрхтавица која је испочетка обузимала само наше предане борце прелазила је, под сугестијом пламених речи наших говорника и општег расположења, и на оне индиферентне масе које су се, из радозналости, биле сакупиле по периферији. И кад су се, после свршеног митинга, масе близу трибине спонтано кренуле кроз Киез Михаилову улицу, те индиференгне гомиле, које су се биле почеле расгурати, биле су неком неодсљивом си1 лом привучене њима. И наш непрегледни митинг претворно се у Кодосадну де/ионстрацију Море пролетерског света узбуркало се, преплавило и закрчило Кнез Михаилову, а затим Краљ Миланову улицу. Требало је још јаче манифестовати своје расположење, требало је владајућим факторима још гласније, многостократним гласом изразити желе пролетаријатз. А требало је и показати полицији да пролетаријат не да да му се ускраћују његова права! И београдски пролетаријат је ревзнширао полицији за први Мзј. Неуздржано, као бујица он је избао на Теразије и упутио се ка двору. За тај сгихиски покрет маса жандармски одреди нису значили ништа и они су се, осећајући своју немоћ и расположење маса, повукли! Пролетаријат је прошао поред двора, пролетаријат је потражио себи право слободе демонстрације!... И тако је митинг од 27. јуна један значајан дан у историји нашег покрета, један од момената кад пролетаријат манифестује све своје револуционарно и борбено расположење, и јавља се у пуном напону своје снаге. После њега социјална демократија у Србији мора се третирати као партија широких народних маса; после њега и најцрњи песимист у нашим редовима мора се надати сјајним успесима у изборној ;борби. —

Ко хоће да се упозна са марксистичком науком тај нека буде стални претплатник и читалац соци/алистичког часошси Б°рбе. Цена на годину 8, за пола године 4, за Шри месеца 2 динара.