Radničke novine

Бр. 152

г 9в- *'У.

И|дие свака дав ссм ■едеље. — Цсна: ва годкву 12 динара, на шола године 6 дннара, ■а 3 месеца 3 дкнара, ■I месец дзна 1 див. 8« ввостранство 30 дн■ара годишње. № б јј!Р!

Београд, Уторак I. јула !914 године

8РГ1И ВР1СКЕ 80ЦИ1МИЕ ЦЕМИМТИЕ

Уредннштво јс у штампарији Раденковића Ад мнвнстраиија у Социјалистичком Народном Дому. ТЕ/1Е*ОЛ Ршзшј« Б4Б 1&ИНННСТ0Ц8ЈВ т Рукописи се не враНају. Огласи се штампају по врло јефтиној ценн

Дридоер за угдед

Наши буржоаски политичари, а нарочито они који себе називају демократима, требало би да се обрате Бугарској не само да прекопирају њену шовинистичку жуту штампу већ и да узму од ње по нешто, да се угледају на њу у много које чему. Један од најлепших примера за углед нашим буржоаским демократима, који сада излазе пред народ тражећи поверење, јесте изборни систем који је заведен после рата у Бугарској. Рат је донео са собом две добре ствари нашем братском бугарском народу: кидање са руском царистичком политиком и, у вези са њим, извођење пред народни суд криваца за брагоубилачки рат, и силан пораст Социјалне Демократије који се могао доста правилно испољити и у Парламенту благодарећи новом изборном закону, донетом после рата и због рата. Ми смо у прошлом броју изнели наш први и најглавнији захтев: опште право гласа, без кога не може да се замисли ни једна демократска земља, па кога имају чак и многе конзервативне л реакционарне државе. Али упоредо са тим нашим захтевом иде и захтевза пропорционални изборни систем: да цела земља гласа за једну листу и да се сразмерно броју гласача у целој земљи одређује и број посланика за сваку листу. Без пропорционалног изборног система опште право гласа губи своју вредност: Народни представници не представљају право народио расположење. Један леп пример како буржоазија изиграва опште право гласа, не дајући пропорционални изборни систем, даје нам Немачка. У Немачкој су створени неједнаки изборни окрузи, тако да један округ даје посланика са 4 или 5 хиљада гласова а други са 100 хиљпда даје опет једног посланика. На тај начин се Социјалној Демократији у Немачкој одузима половина мандата, и број њених посланика два пута је мањи него што би према броју гласача требао да буде. Још лепши пример за изигравање општег права гласа дају земље (Шпанија) које имају плурални изборни систем, т.ј. где има бирача са два, три и више гласова — што зависи од њиховог имовног стања или раига који у државној служби имају. Притиснуте уза зид народним незадовољством, владе појединих земаља у тако критичним тренутцима допуштају и дају опште право гласа, али се труде да га што више скрешу изборним законом и да што боље фалсификују народну вољу у своју корист. Такав моменат који је захтевао уставну промену у корист народа био је и у Бугарској и у Србији. Бугарски народ га је искористио, док су га наше опозиционе буржоаске партије пропустиле и упропастиле за извесно време. Само да се осврнемо са неколико речи на бугарски из-

борни закон и на његову пропорцију. Изборни окрузи су у Бугарској доста велики (по 10 посланика обично), што је добра страна закона. Право гласа је опште за све мушке поданике по навршеној 21 години. Количник за посланике налази се кад се број гласача подели са бројем посланика повећаним за један. На тај начин се количник смањује и даје се могућност да и листе са мањим бројем гласова могу бити заступљене и да се сви гласови не додају највећој листи. По количнику се, као и код нас, додељују посланици појединим листама а за остатак постоји на рочит рачун, По остатку добија посланика она листа која покаже највећи количник кад се броју посланика које је она добила дода један (из остатка) па тим бројем подели укупан број гласова са те листе. Тако представници са тих листа, и ако су дошли по остатку, имају сразмерно више гласова од оних који са друге листе отпадну, и ако остатак те листе може бити већи. Немамо довољно простора да то и једним примером покажемо, али је довољно кад кажемо да данашњи посланици у Бугарском Собрању бар приближно представљају народно рзсположење. Колико је у томе погледу далеко измакла „дивљачка” Бугарска од „културне“ и „демократске' Србије, када смо ми прошлих избора добили само два посланика место десет — колико нам сразмерно броју гласача припада! Шта су учиниле буржоаске партије да се у Србији доиста у Парламенту чује народна реч? Оне су изиграле уставну промену у корист општег права гласа која је била заталасала широке народне масе, а за све време ниједна од партија није се изразила отворено за какав је изборни систем. Фузионашка партија, која годинама влада у име народа, изгубила је и последњу трунку радикалског о бележја која је била преостала после удруживања са дворовњ ма и реакцијом. Из њених кругова се могао чути глас о Горњем Дому и о изборним срезовима. Они мисле да на тај качин, уводећи изборне срезове за по једног посламика, осигуравају себи зећину са малим бројем поткупљених илиекономски зависних бирача и, што је најгора страна тога система, стварањем једног корумппраног посланичког кадра који ће у своме срезу гледати да обезбеди себи мандат по сваку цену, а после ће он већ у Скупштини, место на народним, радити на својим пословима: да надокнади и заради стоструке на уложеном новцу за мандат. Ова корупција и куповање мандата била би тада изведена до врхунца. Цео блок такође, и за време кризе и сада пред изборе, нема кад да се изјасни за уставну промену. Осим борбе за власт они не виду пред собом ништа. Ни демократска самосталска пар-

тија, ни обе реакционарне, либералска и напредњачка, нису за то да у Парламенту дођу прави представници народа. Зато са истом снагом као наш изборни захтев за општим правом^гласа поткрепимо и наш захтев за пропорционалним изборним системом. Пример који нам је дала Бугарска прихватнмо и усавршимо га.

с 7Са дрзу руку Шша је даље било... Пођемо тако ка Двору. Кад до ђосмо пред оној балкон где се пра ве патриотске манифестације Ње говом ВеличансШву, ми сви стане мо и упарадимо се. Чам завлада потпуна тишина, ми онда грмне мо химну. Али не ову српску. Она, додуше, има лепе стихове, нарочи■ то оно: 1ог и тога Боже спаси : Моли ти се српски род. Али је ипак нека баксуз химна. Којем је год краљу певана, тај је обрао бостан. Певана је кралу Милану... Певана је краљу Александру... Пева се... Певапг се... Уопште, кажем вам, пре личи на „Со свЈати ми V покој “ него ли на химну у којој се моли за дуг жиеот и срећу краљеву. Зато смо је ми овога пута променили. Позајмили смо од Фран цуза једну њихову врло лепу химну, пуну лојалности и побожности. Французи су и онако на далеко по знати као најодушевљенији монар хисти: за последњих сто двадесет година они једва, што су стигли да Лују XVI отсе у главу, да Наполеона 1 експедуЈУ на бстрво Светс Јелене, да Карла X пошљу у иностранство, да Луја Филипа замоле да се одмори од тешког кра-\ љевског посла. да Наполеона III I преселе у Лондон, и да најзад, пре ко воље, тешка сриа и дубоко ожалошћени, уведу Републику, по што више ниједан принц није хтео да се пријави за француску круну. Запевамо ти, дакле, ми ону њи хову нежну и дирљиву химну која толико троне сваког краља да му ј одмах појуре сузе на очи чим је чује, химну у коЈој 1е наЈлетие ово место: Нек скотска крв. залива стопе наше\ Одуиевљено смо певали, сложно | смо певали, громко смо певали, и сви смо нестрпљиво очекивали кад ј ће ее наш љубљени Господар, или. бар његов син, појавити и захва лити нам се. Нажалост, нико се није појавио. Наши су владаоци неки вруго скромни људи... Онда се неколико другова грдно наљуте па повичу: Доле с монархчјом\ 1о је већ био скандал, то се није могло трпети; и сви ми остали, колико нас је год било, да би угушили глас оних што протесту/у, грмнемо: Живела Репу блика ! У том дођемо пред руско послан- Ј ство, које јс, чудним неким случа јем, баш преко пута Двора: тако да му то двоје дође, у неку руку, као једна кућа, са /едним газдом. Ми онда кажемо: хајд бар овде да запевамо ваљда ће нам се захва лити. И онда ти друг Андра Костић, кфји је грдан русофил, запе ва познату руску химну која је толико омиљена да се пева — и то наЈрадије! — чак и у руским тамницама и по целом Сибиру, хи мца чија прва два стиха овако гласе : Од Урала до Китаја Њет глупљег од Николаја... 1о му отприлике значи ! Од Урала до Китаја нема глупљег чо века од Николе... Сад на кога Николу ти Руси мисле, ђаво ће их њихов знати. Ја просто не могу да се сетим, који ли то другиНи кола може бити, кад Никола Па шић не живи у Русији него у Србији... Ни шу нам се нико није захва -; вимо овације и да за инаш иосшалио на овацијама. Ми се онда на немо републиканци. љутимо и вратимо се у Дом, ре Цовек ШТО ге смејв шени да више никад никоме не ира —

Изборна борба

Збор Чданова У уторак, 1 јула у 7 часова у вече, у Народном Дому одржаће се збор чланова партије ради утврђивања кандидатске листеза варош Београд. Право решавања на збору, према статуту, имају само пуноправни чланови партијских организација. Цвнтрзлна организација за Београд.

са једним трговцем, зеленашем изте варошице. Пију' разговарају сео домаћим стварима па најзад почешс говор о политици. Пронађоше да свп прнпадају опозицији и на рачун заједнице устају, рукују се и заветују да ће радитп да „слога" победи. За суседним столом пожудно једемаријаш ирног бајатог хлеба неки сељак одрпана одсла, без обуће на ногама, сува лица и цриих руку. — А, бре одрпанко, — обратн му се презриво један од оннх сељака, —којој ти партнји припадаш? — Јел! ја? — Јес’ ти; шго се чудиш? — „Свака птица своме јату лети,* одговори му на то духовнто одрпанко. Одмах су га разумели н нису га даље више ништа питали. Д. Срет.

Кандидати за округ ЧаЧански За посланичке кандидате наше Партије у округу ЧаЧанском утврђени су другови : Радодоир Ивановић, абаџија из Чачка. Мидзко Савић, економ из Свештице. Коста 'ђорђевић, каменоразац из Краљева. ^елидшр 'ђуракић, економ из Зеока. ?Киван етанојевић, обалски радник из Београда. квалификовани: Коста Иоваковић, новинар из Београда. Мидивоје Тадић, адвокат из Ужппсј. Окрунсна конференција у Крњеву одржаће се у недељу 6 јула ради кандидације посланичке за округ смеддревски. На овој ће конференцији бити изасланик Партиске Управе друг Живко Топаловић. Конференција на Дунаву Месна партиска организација за Београд позива чланове парткске Секције „Дунав* на конференцију у среду, 2 овог месеца, у 7 сати у вече, у кафани „Солун“ не Рибарској гшјаци. На конференцији ће говорити друг Дамитрије Туцовић. Управа Ј4аша прва реЧ Изашла је из штампе „Наша прва реч“, нова књигаизбиблиотеке за изборну борбу Социјалне Демократије. Позивају се организације из уиутрашњости да одмах поруче колчки им број треба, пошто је брошура штампана свега у 10.000 прчмера.ча. Цена је брошури 0,05 дин. Зборови у округу Београдскод! У недељу, 6 јулз, срески збор у Мељаку, у 10 сати пре подне' Рефереит на збору друг Сава Му»ккравиЋ, уредмик „Р. Новина". Сигуран дек — Никуд ти не могу, жали се сељак сељаку. | — Што, шта ти је? — Болестан сам. Још за време рата бејах добио од назеба иеку болесг, но кад сс вратих кући мало ми престаде. Али, на ђавола, позваше ме на вежбу, те ми се тамо опет поврати, па сам сад жив умро да ме опет не позову, јер се отуда сигурно нећу жив вратнти. — Ех, рече онај други, — има за то јелан сигуран и то бесплатан лек. — Какав то, говори по богу брате! — Ето какав. Сад о овим изборима треба ти као и свн ми да гласамо за социјале, па не само што неће бити вежбе, него ће нам од њих доћи пуно другог добра. Једино се они за нас брину док сви остали глсдају да нас одеру. Растали су се с обећањем да сваком препоруче тај сигуран лек. Д. Срвт. Разујиеди се У једној паланачкој ка&ани седе неколико добро урањеннх, по изгледу богатнх сељака

Изборни листићи Позивају се секретари свих партијских секција да доћу у администрацију „Р. Н.“ и узму Изборни манифест. Нека секретари раздаду пописивачима и повереницима манифесг и растуре га у току дватри дана, како би се други нзборни лисгић могао растурити чим изађе из штампе. Организације које иису узеле и растуриле први изборни лисгић Народна Права, нека узму и њега и растуре заједно са манифестом. Централна парт. огранизацнја за Београч. Наш рад у пиротскоЈ« округу Као свуда, и овде су наши другови предузели врло живу акцију, како у вароши, тако и по селима. Сам покрет је некако живнуо, људи су се покренугув и заталзсали, јавиде се нове снаге и нове енергије, стављено је у покрет све на што се могло рачунати. Интересовање за политику појачава се код наших и код других људи. Иборна борба је почела. Наши другови су већ неколико пута штампали и распростирали нарочите изборне плакате, једно специјално писмо нашим људима у округу, сазивали многе конференције и зборове. Партиска управа се састаје врло често, решава о акцији, распоређује послове, дели дужности. Увек по налогу партискс управе, поједини друговн су одлазилн у околна села, у села где се и раниЈе чула наша реч, и у друга, где нас тек ова изборна борба уводн. Они су сбишли више од 30 села, тамо нашли људе, узели здресе, упутили их и обавестили. Стање на селима није најповољније, чак, није ни мало повољно. Главне гласачке и борбене снаге нема. Све оно што би спздзло у први и други позив, заплашено позивањем на вежбе, које су увеч трајале преко рокова, побегло је у РумуниЈу. Сада у нашим селима, норед жена и нејаке деце, налазе се још само старци, индиферентни стзрци, који су лосле губптака у ратовима пали у очајање и апатнју, изгубили свако интересовање за живот, — а о политици неће ни да чују. Такво стање је разумљиво. У рату је изгубио ко једног сина, ко два, ко брата, ко рођака; свкма је пропала стока, поље остало неурађено, куће чисто опустеле, зеленаши су упропгстили све што ]е остало. Сада, када је требало да им се псврате енаге, да дођу синози, сада их опет губе, оии одлазе, беже, гоњени стрш* ном вежбом, која језа њих гора од ратз. На тај начин ми губимо наше дсбре другове, који су радили у организацијама и читаоницама и који би нам сада помогли, како у својим, тако и удругим селима. Од тога губимо нарочито ми. Боље не стоје ни друге пгртвје. Оне скоро никакву акцију нису ни предузимале. Одржана је једна млитгва окружна конференција фузионашка, на којој су били само председници општина и ћате и старци „радикали* по Традицији. Самосталци у блоку са осталима као да немају ни мало животне енергије или прикупљају њу, г. ј. новац, прет*