Radničke novine
но велики број члаиовз у сеоским организацијама. Отуда се сме слободно закључити да ће бугарска соци јалистичка партија и у идућим изборима показивати успехе које је показала у прошлим, пошто се шен
| / И|борни успесн партије су СЈаЈНИ П5|0шле године, У првим посланичк&;м| изборима, 24 новембра 1913, Јр^-ија је добила 54.297 гласова а 3 фебруара 1914, и поред свег ерора Радославовљеве владе, 43.776
рад на селу ослања 'добрим делом |1 л асова. У Народном Собрању седи
на социјалистичке сеоске организације. Партија је имала 1912 године, пред рат, 92 организације са 2923 члзна
Једанест њених посланика. У општинким изборима на селу партија је обила десет хиљада глзсова и има \52 представнта. У варошким оп
приликом општинскнх изоора прстив либерала у Нишу. У тој борби они су побед -д и добили општинску управу. Но на поновном избору пре л седника либерали продру са својигЈ ка ндкдатом, и данас имзмо фузионз/ шко самосталску општинску упра; В у са либералским председником У изборној борби водилУ се непомирљива кампања око ^вревласти у општини између буржоагских партија, али када су засели/ Н а управу, тада је међу њима падс тала свака разлика, свугде се ^бни слажу: и
Пораст је доста знатан, и кзд се има Јштинама има 63 предсгазника. а у на уму рат он је сдаван.. Бугарски Јокружним скупштинама свега 9. другови сматрају да би пораст био I Општи прнход Иартије (свих још већи да није ове годгне вхше организација) износи 120.977.51 ленего ли обнчно отишло раднога Иј В а, а расход 111.922.93 лева. Го када се стотине дајЈ/ Н2 параде, и сиромашнога света у печалбу у Аме-1 говина партије сада износн 9.024.98. када се ударају нозе/ та к С г и арснде рику, Румунију и Аустрију. Затим )е-1 Само за изборну борбу потрошено на грађане; нигде т^иеђу њима ие г ' ' - ма опозиције. < Тако су се постаЈ% лн да ударе и
до већег ». вота.
»леба и бољег жп- јољног < све члан_. . [ скупштину. ► 6 ов. м. у 9 I га* са онолнк!
ЈДН зм чланс
дан знатан број партиских чланова'1у е 42.232,57 лева. изгинуло је и помрло у ратовима, а/ Партијска књижарз и штампарија 7 организација са 143 члана узела/ праве веома велики обрт који је нове пијачне таксе ћ 2 С ве артикле је Румунија. Партија стој^: у тесно/ -..знео од 5 јуна 1912 до 5 јуна 1_914 који се ка пијаци п$ одз ју.
заједници са преко 10.000 синдикал! годпне један милион шрисша шри г*г«л111ЈолопииУ ПН 1 ШД. V ЧИТРЉИ А/>љпГП л.лг\п А, опоГП гГП пП 7 И и П ПЈГГРШ.
но организованих радника, учитељи. ма, сту^ентима и неким мањим прс ј. светним оргаиизацијама. Члансвн партије су по профес 7 11 индустри/сних радничарН221 занатских радника\ 261 зем^љодел
десет хиљада деветстотина шесеш и пет лева. Осгварена је за то вре ме чиста добит од 15 882,34 леш. Капитал књиж?ре и штампарије из нсси свега 69 517,68 лева. Партија има. свој .Народии Дом“ ских радника; 515 државних, с/пштин ! који је купљен за преко сго хиљада ских и окружнихслужчтеља;/846 соп динара а до садз је за његозу ственика — трговаца, занат.^ју и зем- исплату скупљено 36.746,43. љоделаца; 84 члана слобгА Ч1 [ Х про Из тнх иеколико података о раду фесија. У партији има $03 члана и сгању наше братске партије у друге нарсдностш и свег & 124 жене. Бугарској можемо видети једну силАгитациони рад паруије је био ну снагу, једну важну политичку
Снндииални огласз I дошло. Умоља: -,у се другов: но до1)у на скупштину, на којој Секција зкдара аа Врачар. пошто иије мо- извештаја о раду управе попунит гла одржати своју полугодишњу Скупштину I на места у управном одбору. коју је заказала зи 12 пр. м. а услед недоПосдедњи час Јшовја в Втшја аа бамаак| Париз, 3. јула. „Журнал де нн р а Р војни упутио је нове наред Деба“ има вест из Берлина, да * ј„ ди п ни ^ ма на г Р аннци > 1 Г кавши им, да се уздрже од свако1 се у тамошњим дипломатским к01Ја! , а1 којн би л -, 0га и 0 дати повод круговима проносе гласови, да новим икцидентима. су се Силе Тројног Савеза потпуно споразумеле у питању ус-
Из угарског сабора
Противу те таксе ) сам0 су бнли сг/ Ј , иу пи ииииаЈут\.<1ч, у игнашу у * г ~~ - | да« И тим У ™ма зу & „Тскупљују , поетзвљања реда ка Балкану. ^ Будим-Пвшта, 4.јула. Данас и оиако скупе жи!/ 0Г не намирнице, тако да их сиротиј Њ а већ ке може . , „ . , и Немачке, те се за то мисли, ацији у Босни ; Ракоаскп о заако је Аустрија заиста иристала вс Р и У Београду, Граф Андра-
да купује. > Разлози нзших/ одборника нису ^ГГ„""™;Т^„сф Н 'д И абрн"о ј - °" В У мобилизацију, то’ ааачн,«“ » спсишуацији. Сее пре два месеца ;д„и господа фувио- I« Вталија оставида потлуно ће дискунашн и остгле ; буржоаске партије одрешене руне за Алзаиију, али, Иоване идуће среде.
неће да их увод е док не прођу из бори, јер, знат^ т0 би утицало рђа во на бираче^;,- могла 6.1 се.нека .■( 1д'11а Г Г\? М •1ГЧ(\П'ГИ Л Т10!*0 Г П _ I
обилан. Приређено је 57 манифе- чињеницу у Бугарској и нд Балкану. куглииа ту и ргубитИ . 3 ато нека по- Балкоии Игт бГп Р ' стација и демонстрзциј^ са 20.576 Социјалма Демократмја на Бллкану стоЈе мало у фиоци, до 1. августг, »раЈевита нл оалкану.. псти оер шири учесника. Црвеки народ.ии кглендар нема да се боји ни од чгга па ни биће боље. ,Тако резонују господа. Ј лински дописник још дознаје, напасти на варош, услед чега
да јој Је у замену за то приз нато, да врши контролу и полициски надзор у извесним другим Д рп ч. 4. јула. Све се већма глас да ће побуњеници
растурен Је у 38200 чримерака а од ратовз. О.чи је чак јачају док мајски спис у 27.000. Жаботнически је једнога дааа, који ће морати до Вјесннк“, који кзлази свзки дг.н, ди скоро, на ојачају да буде у стању рзстура се просечно у 11.500 при спречити свјКи рат и сстварити ве-^ мепака а чгсопиг. „Ново Вр-че' у лику и спасонссну иаеју балканскогз 1650. Пред -ј»вим цифрама о п*рода,и • брагстпа. Федерагивну Бзлканс^у шгампе морамо се застидети и по- Републиху. грудети се да достигнемо нашу зре дну бугарску партију.
СХХДЈШШИ ПРЕГЛЕД
да је између Италије и Аустри- становништво обузима паника. је већ закључен споразум од- Многобројне породице из оконосно мандзтл, по коме би Ита- лине стигле су већ и траже ли/а могла да зрши полициски склоништа у вароши. Друге понадз/зр у Алранији. родице остављају Драч. У овдашњим добро обавеште- Међу доброзољцима, којих
|4з дана у дан
Закидањс радниЧке зарад з Јоца Пејчић, хотелијер мз Млт деновца, не задовољзва се само нормалном експлоатацнјом раднесна 10, већ иде и преко тога: он закнда већом резервом, јер, све ако 5и извесно незадовољство, услед зарпду својим радницимз. Тако Је пкп ^гт/ и бим поступио
' ним
круговима налазе, дз ова- има на 150 — Румуна, Аустрике вести треба примати са нај- јанаца и Немаца — појавило се већом резервом, јер, све ако 5и: извесно незадовољство, услед и била жеља Ита- рђавах услова за ста.говање и
келнеру. Овај је био иод њега на . и Аустрије, не треба за- исхрану. Муогобг раду свега месец дана, а био је по боравити, да у Европи осим бровољци враћају сЧовеку што се смвје! Драги Награђенн учитењи. Награђени го ђ е н по 40 динара месечно. Алн Гс: Тројног Савеза, постоји и Трој- отаибинУ Један * друже, ево још нешто за смејгње. су за прековремени рад у продуже ј е Ј оца Пејчић отпустио 4. јуна н с ни СпооазУМ К01И НИКала не Мипмпита Синоћ између 6 — 7 чгсова прођох ној школи, у Викии (округ брегал- ИС плгтивши му С1г.цаду кзо-штотреб2 г Р о > . ,, ј ; ‘ У 1 " ...2 .I \ — 1И.ШКШП1Ш1 му ираду мч шш б И 7ГП 0 КО Н ИП ооо К л/ ИКШПЧ ИтП-
•чи ” г
случајно кским својим послом поред нички) и то: фабр. платка Браће Илића, кзд али ј Душзн Стојзновић, Милорад По
I већ му закине 26 динара. ... . . - | Кад је овај радник дошао да чујем неку песму. Помислим да је 1 ловић и Милош Половић по осам- рзд^ код њега, имао је зарађсиих то каква певачка дружина која одаје десет динара.
_. 60 динара и дао их је газда Јоци последњу почаст пок. Харгвигу. И ЈЈадзорници на одсуству. Ми- Да г,х чува. Кад га је отпустио, казаисга нисам се преварио, го је з^истз ниста р СТВ0 просвете одобоило је 330 М У дг нгпише признаницу била певачкг друн<ина, састазљена од свима ШК0ЛСКИМ надзорницима за I Да је примио сав уложени нозац и нашш; патриота четника који су са варош Бсоград двомесечно осуство, I зараду за месец дана, што овај и служоом по Лесковачким фаорика- р ади провода у иностранству. учини. Он оада узме признаницу и Ко/иисија у новћм крајевима закљ У ча 1 е У кас У> а исплати му 26 Миеисгарсгво просвете посдало је; Д ина Р а мање,
би дозволио сваку акцију Ита-1 Кристомеско, реиик румунске љен је за књеже
ма, Браће Илића, али који не одају ј никакве почасти већ у друштву са ; г. Вл. Илићем пију и певају: „Српскз ми трубз загруби“. Дајући им ову вечеру и пиће ваљ да |е г. Вл. Илић хтео да их при преми за изборну агитацнју или да би више тиранисали раднике у лесковачким фабрикама. Јеаан друг са модерно завроће ном кошуљом, ко!а је толико завраћена да се просто не видч Депутацаја иЗ Тетова. Дваде
комисију у нови-ослобођеке крајеве која је већ и отпочела рад, за ре-
Овога радничкога дерикожу требз тужити Суду Добрих Људи, а
улисање плата и повишица учитељз. радници треба да избегавају да код Подизање шкодских зграда. * ега Р где ' Д Р уговима келнерима у Министарстао Је одобрило зсмљи- ! Младеновц У препоручујемо да се
ште за подизање школских зграда | у Шетки (округ крушевачки) и у
зације, те се да помоћу ње заштите ј од оваквих и спичних случајеза, ко _ , , . |ји ће бити све чешћи у колико су ^Р еД(Ј3 ^°^ не Р® г УЛ а Ц и 1 е - радници неоргг.низованији и непро-
Вртлишту (округ нкшки).
сет грађана вароши Тетов« дошли Р ил0 У.Р ег УлзЦчЈУ река, например су у Беогрзд дед се жали министар по:лата 1е ко |} си ' а да п Р егледа оеку ству финансија због страшно вели
Је комиснЈа да лрегледа реку ј Ждраљицу и да поднесе иззешгај о ког пореза који јс разрезан на та-ј[ј? ен0 “ регули^ањ}, КоКј би мо.ао мошње грађане. ‘ | КрагуЈевац да се сбезбеди од по. I плаве и дг се снабдс довољном коИскусио казну. Инспектор ми-| личином воде> Исушавањз /Чачве. Начел.чик хидотехничког оделења, г. Морис Мвњоро, са инжињером М. Јовановићсм, отпутовали су за Мзчву ради
кксгзрстео јс сад иред изооре ула свећенкји. пилп \/ прг\7патш!\) иоппимоп Ј /1о?киониЧко роб/Бе Другим се речима не могу назвати
ветниха.
лије и Аустрије на Балкану. Г 01 НЗ 01 УШ Цариград, 4. јула. Према аутгнтичним информацијама из патријаршнских кругова, меморандум, који ће бктн предан европским ка^пнегима преко грчких свештеника сз резиденцијом у престонацамк ,шесг Ве ликих Сила, излаже порекло, узроке и детаље грчке емиграциЈе, формулише читав ннз захтева, којима се на име тежи да постигне интервенција Сила да би се очували живот, часгиимања Хришћана, а нарочито Грка, у Турској. Енциклик упућен поглаварима ав- [ токефалнихправославних цркзва пре љује данас^тајни цицкул ПДћР V Атими ГТртппгпа тт\/ К\п/\тл ; *. . Ј Г Ј *
Нема »квадв,^ Рим, 4. јула. АгсД^ [У фани објављује Једнж^' којој се изјављује, да' шините свг вести ода центрацијг и експедш, лијанских трупа. Војека и генерални штрај" зничара Рим, 3 јула. Аванти
'Уа
- | јим се аутентично тврди
даће у Агини, Петрограду, Букуре шту и Београду нарочите свештенич , . ке дегегације: У е.чциклици се захте- с ^ В0 Ј не власти У Милану ва потпора цркава у горе изнетом Дузеле све потребне мере ј циљу. * - -
нистарства наоодне привреде казнио је Светислава Ж. Антића, предузимача у Свилајнцу, због изигравања закона о радњама. Кажњен. Иван Хорват, закупац кафане „Бумскелнер" у Скадарлији, кажњен је новчано са 30 динара, ство ће израдити пројекат за ису- ' ве "ч ИТ0 'гладујуГ Радно в^реме' је~и због држања радње отворене и пре-1 шење Мачве. Тај ће пројекат биги 1 -
они сиромаси чистачи и надничари по ложионицама, а ларочнто у нишкој железничкој ложионици и раДИОНИЦИ. Рад је готово непрекидан и тежак, надница је 10—11 гроша, а кад се одбије пореза и остало онда чиста надница не остаје ни 8—9 гроша.
прегледа тамсшњих мочари и барз. (Ј а том на дницом се ти људи ни По његовом извештају Министар хлеба никада не могу најести, већ
би у случају генералног ш ка железннчара предузели лезничку службу у своје ру Споразум о ирском питањ. Лондон, 3, јула. У ирск ситуацији изненада се јавља н
ко одобреног времена.
готов — идућих избора:
I ППИВКП 0 0К ш
бе/ћаЧко смејање Сремчица, јула 1914. Е баш је друг Душко смешљив човек! Он се ономад на митингу мало пошалио,
сувнше дуго и непрекидно, без и једнога празника преко године. Каква корист ако би некад и добили слободног времена за *ист вазлух и одмор, кад из мрачне и влажне кућице не могу нигде изаћи јер целог свог века не могу никада
! из „Рга„ а он полети у Вранић дз I купити ни најјефтиниЈ"е одело и цисе кандидује за посланика не би ли пеле, већ су стално у једном гара
су сваки час због гласања од пожар престао, али га Жуја, дотак-1 вом, 'масном оделу на коме је само п решле среде, а нарочито кад
не са белом Чарапом, те га одмах! конац и закрпа. Его какав је положај
ових гре-
ла викнуо: живела република, а мч I излечи од нссланичке болести! ^ 80 , сгању њихове погодгце по Посавини то узели за сигуоно 1 е тако деЈСтвовало на њега да га шника, а о стању њихове породице 1 „ Н 1 пп "п И р™„ У и ™ гиР “? г , 0 л ' у мал’ капља није ударила. Сад га. »е треба ни говорити; оно се не да
па сви поцрвенели од смеЈа, и сад смо сви из петних жила запели да
пак, од Јаког потреса,
друг Душко одржи своју реч, јер ј од бор радикалне странке. Кажу да ако то не учини, ми ћемо 1. авгу М У Ј е п Р еписа0 београдски казамат
ста да убацимо из београдске на хије 3. посланика црвене боје. Чујемо да вам је митинг био тако мали, да се је једва прошетао поред двора! Их, па ви сте видели краља, а ми га сад баш ни мало не види
за одмор чим му 2—3 грађанина из јаве неповерење на председнички положај. Баш га сирома бије малер! Да беше бар утаманио ресто „Рга“, а већ за општинске приходе и. ко шевску храну ни бриге нас; њу су
Корак код Попте Цариград. 3. јула. Уверавају иа обавештеном месту, дз је грчки посланик Пангс учинио јуче корак код вел.жо! везира. Панас је изјавио, да је инциденг према грчком конзулу у Ајеали до краЈности озбкљан и ј гла промена, која ће довеот захтевао је да кривци буду кажњени.! до споразума и којом ће се, према томе, избећи опасности грађанског рата. Сир Едуард Керзон, позван од Бонара Лоа, вратио се нагло у Лондон, да би како се на основу извесних доказа тврди, заједно с Бонар Лоом конферисао с председником владе о дефинитивном споразуму у Улстерском питању. Сир Едуард Керзон је, у једном од својих последњих говора, изјавио да ће се Улстерц борити
Искључење посланикаиз бугарског Собрања Софија, 5. јула. Јучерашња седница у Собрању протекла је у непрекидној ларми. Посланици из опозиције протествовали
су видели да су званичне новине донеле Краљев Указ. Два посланика искључена су са три
ства пориче да је извукао ре- ч У на 0 С У Д У ист0 РИЈ е Ј г 1 Берује се да је Керзон овим
„ И описа1и седнице. Председник Министар- д0 к Р аи ' али да ће водити Р а ' лечи главни I НИ описати. - Г 1 г> пггш И<'тлгш1в Фузионашка и самостзлска господа у дирекдији стално дају класе и по већавају додатке господи и вишим , чиновницима, велећи да и животне оружјем. мене ће сама Бугарска не ™ п ннад Н д 3 ^, И ^ еЊ ^ ; бранити.
и
волвер у моменту гласања рекао је; Ја се нећу бранити хтео дати на знање да Ј е више 1 * . Ј _ Г ' иРгп ш/оп гчу гтгли моиглгтлог^тг
т м л I појели општински пацови, које су мо! Још мало па га нећемо никад! цр Ј вењаци сааа ухватили у мишолов . ни видети1 Све нам у глави бруји I па се иск р ивише од сме ја копрнекаква република! Знам сад шта цању велиК0 га пацова. Лија, лија па
је. 22 јуна дунуо је јак црвени ве тар, па ти је просто сваки геџа по црвенио, — кажу да се то — не било аам речено —спира Балканска крв. Само се црне попови и председницн! Што наш Илија поцрнио — као
долија. Орловић ЈТијачне таксе у Н*ииу Удружени фузко
зкоиа су/ог
намирнице поскупљуЈу па стога и њима више треба, а ови сиромаси какве су наднице имали пре 15 година такве су им и данас. За њих нису поскупеле животне намирнице, они живе од дима и прашине! Па ипак ће ова господа опет имати куражи и образа да се обрате овим сиротанима и да траже да првог авгу ста гласају за њих, Али и ови радници, као и сви оста ли, све више увиђају да је њима место једино у радничкој партији, соши са само-1 цијалној демократији, и да ће, бирећи
угарак! Кажу да му се запалила дрва сталцима водили су/огорчену борбу I се преко ње, једино моћи да дођу
Бугарш-румунш сукоб Софија, 4,јула. Бугарска телеграфска Агенција јавља: На основу накнадних извештаја, изгледа, утврђено је, да је напад на б> гарску пограничну караулу од стране румунских труиа био у напред спреиљен. Али, благодарећи мирном и паметном држању бугарских вој-1 ника, који су се повукли на извесно одстојање од карауле, није било људ- ј ских жртава. Од бугарск^ стране чи
С друге стране Аскит је у среду обећао да изнесе намере владине. Сутра, у петак, треба да буде друго читање пројекта. Мисли да ће Аскит, пре него што да изјаву о владиним намерама, саслушати Сер Едварда Керзона.
•г
г