Radničke novine

Бр 163

Београд, Понедељак 14. |ула ,9!4 годи

1914 годкнђ

дјзджаат

г I ?*е игкг цав сем 'ед.ље — Цена: на г гажу 12 дивара, на >олк године 6 динара, 5« 3 иесенг. 3 динара, »* иасен днна 1 дин. 1» ешостранство 30 ди*ара годшике.

б

0РГ1Н СРПСКЕ С0Ш1МНЕ ДЕМОКРАШЕ

*рло

ШИ Н 1ШИТНКВ

Србија је у опасности; Београд на белом хлебу. Сваки дан, сваки сат који проживимо као слободни људи сматра се као ћар; и нико, лежући у кревет, није сигуран да ће из њега и устати. Ситуација је опасна у највећој мери, па ма шта шовинисти причали: то сваки осећа ко год има иоле увиђавности. Уосталом, сви ти улични и кафански патриоти, чије се урлање против Аустрије по шантанима већ није могло сносити, све оне отмене даме са

зујући никога за себе и не повла чећи ничију даљу одговорносШ, они су пушШали другс да раде, а сами се ушанчили иза невидљивих организација, иза високих положаја у војсци и бирократији , иза ауторитета државе, иза леђа српског народа, истичући преда се као свој заклон и као мету ову зе мљу и овај народ: За атентате које они, без ичијег питања и без ичијег одобрења, врше трсба сад да буде есуђено на смрт трн

и удружењима и да се Устав по -1 пуни аустријским § 14. 3. Да се мчнистарсшва ПросвеШе иресгпи у Беч. 4, Да се за министра војног посшави генерал Гизел. ^ ^ ^ Шта ПИШ(Ј д рба ј тер Ц а ј тунг> центраЛКИ орГЗН аустријскв

корзоа које су сваке недеље при-- ста хиљада грађана Срб.ф и ређивале параде и цветне дане њихова нејач ‘

против Аустрије; све је то, још у петак, стругнуло јатомице првим возом из Београда, са највишим чиновницима и њиховим породицама на челу, остављајући пролетерске и сиромашне породице у страховитој неизвесности, у страху, у оскудици, у самртној опасности"у коју смо доведени овом безумном иолитиком! Колико је ситуација опасна види се најбоље по одговору српске владе на аустријску ноту, одговору који је у целини, текстуелно, изишао у јутрошњем Сроју Штампе. Из хога одгоЕора види се да српска влада сва/а деае• десетина оних те1них и понижавајућих захтеаа оје нам је Аустро Угарска потавила. А треба имати на уму I Јв тај одговор дат тек поШо ;<? добијен савет и упут 4 Русије. Дајући пристанак на ^ет десетинз захтеве које је .устрија постзвила, Србија се већ довољно понизила, и сувише понизила; питање ]е данас

Па ипак, и поред евега што је урађено, зар би Аустрија мо-

лица преврчута V Загаебу , преме сти свОЈв седиште у Београд. 6 Да се за главног државког тужиоца у Србији постави господин Акурти. 1о су прве најважније тачке. О стали су детаљи, у главном, бе значајни. Као што се види, Шуима изах тева које би српска влада одмах, па чак и врло радо, прихватпла. Цензуру је напрчмер хтео да уведе саи 2. СтоЈпн ПроГшћ, и без ме-

јалне Демократијс

Корак је учињен и више се , српске државе; сваки од т не може живети у обмани о захтева је иегирање незавио

страховитим последицама, које из њега могу проистећи. Гроф

сти Србије! Наредне суб. српска влада треба да да. г.о С -

Берхтолд је данас испоручио чану изјаву којом сама , себи

српској влади захтеве Аустро-

Угарске и ма да се у ноти речима не каже, ипак сваки од оних многих, премногих за-

ишња Аустри/е. Гроф Берхтолд х тева то јасно казује: то је

изриче осуду, да ие к?>жемо

хсће сад да изврши ашеншаш на

смртну пресуду; тој из]ави се не само дан објаве него и место у звзничном лисгу одређује; требало је још само да се озна-

слободу шшампе у Србији', Сшојан

ултиматум Србији, она по-јче и слова којима треба из-

следња реч која увек објављује! штампати ту изјаву! Изјаву тре-

2нтат Ј /о^е да двТ в го^инеТ Ј ау- к рвзве, тешке ствари. У суботу, | ба и краљ да изда и објави

права вароши Београда врши га сваки дан. Затим, колико би фузионашка

гла постављати овакве захтеве I иаршија, нао год и све осшале бур

и гурати Србију у овакво понижење да Србија — изузимајућн Грчку, која је врбов клин — није сама самцита на Балкану и да није са свнх страна окружена непријатељима? Зар би Аустрија заузела овако охоли став да нам је Албанија и Бугзрска савезник и пријатељ као што су рам данас смртни непријатељи! Данашње понижење на коЈе Србија пристаје и самртна опасност у којој ср јогч холико судгра може наћи: све је то у првом реду последица роспадања Балканскога Савеза. А и за го су у првом реду кривинаши шовинисти! Исти ти људи ноји су данас гурнули Србију у чељусти десет пута већег непријатеља разорили су Балкански Савез и од ј једне суседне нације, као што је албанска, и друге братске нације,! као што је бугарска, створили нам два крвна непријатеља који: нам сваког тренутка, са ноже. 1 «

жоаске партије биле у души з г хсалне грофу Берхтолду кадх би добиле разрешницу за уништавање уд.ужења и када би на Шај начин добиле изговор да поргд такозване

у 6 сати српска влада треба да

да свој одговор, одговор да хоће учинити и испунити све што се од ње тражи у тој ноти

војсци у једној дневној наредби

војсци! Тада ће се и на Србију проширитн сав арсенал угњетавања шго их има у аустриском

која је у историји нашег доба!закону по коме се могу суспенбеспримерна.А ако Србија од-|довати слободе које је устав бнје да то испуни, ако не хте- 1 загарантовзо; тако рећи завеш-

Ниродне Одбране унишше Радничку

дне да се потчини и да то из-

Одбрану, то ће рећи синдикалне и партијске организације\ Г1а затим, колико би све буржо аске партије, зајеоно са буржоаском штампом , и са господ.хном Љу

врши? Тада ће фатум поћи сво-

јим током и почети крваве бор ба! Дан у који Аустро Угарска тај ултиматум поставља биће дан који ће код аустриског света

бом Јозановићем на челу, биле за- г)с та -ш у вечито болној успохзалне грофу Берхтолду када би 1 ‘ Ј

бренео у Беч минисшарсшво иро 1 веше, ко]е српској буржоазији за-

мени.

ће се и у Србији аустроугарско изузетно стање! Дакле, укидаље слободе штампе и слободе удружења у односу према Аустрији! Па онда зустриски надзор над школском наставом у Србији, постављање чиновника и официра, а у накнаду за тр

Истина: српскн владајући кру- Ј давање судиоке власти у Ср

да.Је само главобољу и са којим \ гови су се тешко огрешили о просшо ке зка шп1а са ради. : ^удсцу морзлност, љуто су ПОУ свима шим ствауима сложилч Ј Ј би се врло брзо и врло лако гроф в Р е Д^ш људско и народно праБерхтолд и господпн Пашић, Не'Д°. Они су се после анексије знам само ди ли би се могли по - ј заклели и обвезали да одржа- 1 атентату суделују аус: годити око генералских и наме | вају ред и мир, а нису престали новници, — ма да и

бији аустриским чиновницима! Гроф Берхтолд се не з. довољава захтевом да п °н истрази против сау

сничких иоложа/а.

Човјк што се сигје

јс таЈним и јавним ровењем про

само у томе да лиће се Ау- , у руци, стоје иза леђа и вребају стрија задовољити тиме да моменат кад ће нам га сјурити

Србију понизи или ће се ре шити да је још и смрви\ Србија је пристала на један тежак морални удар и на срамоту; питање је хоће ли се Аустрија смилоставити да је бар остави у животу. То се данас решава; око тога се у Европи воде преговори; то имамо да очекујемо као најбољи резултат ове страховите кризе у којој се налазимо! Ето плодова шовинистичке политнке! Ето шта нам је донела сокачка и необуздана дрека против Аустрије! Ето у какав нас је амбис гурнуло безумље неод говорних шовиниста у мундиру и цивилу, ако је истина што аустријска влада тврди: ако је истина да су они овде у Београду сковали атентат на Франца Фердинанда! Нису та господа из такозване Народне Одбране и око Народне Одбране, из Црне Руке и око Руке, извршили само атентат на Франца Фердинанда: извршили су они један много црњи и страшнији атентат, атентат на српски народ, који сад има да испашта за њихово безумље! И далеко од тога да буду неки национални хероји, они заслужују најоштрију осуду пиајвеће презирзње. Место да, по примеру националних револуционара ранијих периода, за ложе своју личност за своје фантазије и фикс-идеје не ве-

у слабнне. Има ли већега безумља? Докле ће се власницн титрати жи вотима овог невинога и напаћенога света? И хоће ли се једном тој лудачкој политици учинити крај? Не буде ли ово данас банкротство Србије, њене државне независности и самосталности, онда, ако има памсти у овој земљи, ово треба да буде банкротство шовинистичке политике у Србији и на Балкану\ Српска Социјална Демократија има само један одговор на аустријску ноту. Он гласи: Да живи федерација балкан ских република! Да живи братство аустрнјсно га и српскога пролетаријата! Да живи Социјалистичка Интер национала!

Ћ ШНШ — Мрачни изгдеди Париз, 13. Јула. И у француској штампи и у овдашњим политичким круговима опште

Је уверсње, да Тројни Спора зум, а нарочито Русија ника- гоњење сукриваца, и у праву

тив монархије. Ако је истина све што се у ноти наводи као утврђено испитивањем атентатора, онда сарајевски атентат има порекло у Београду и за саучесништво српских владиних органа постоји бар јака сумња. Аустро-Угарска дакле има правног ослонца да предузме судско

ко не могу допустити, да Ср- да од с Р пске владе т Р ажи би ]а остане усамљена у овим\ твесн У гарантиЈу да неће више

<Ха дрзу руку

јДј/сШријски улШилгаШум У прошлом бро/у донели смо текст аустријскога ултимаШума, Пошто не разумеЈу довољчо дипло матскч језик, многи другови проле тери злмолилч су ме да им бар главне тачке тог ултиматмма пре ведем на прост раднички јез .к. Ја се одазивам тој молби. Молим читаоце да сравњују тачку по т ачку ултиматума па ће увидети да он у стоари гласи овако: 1. Да се у Србији уведе цензува, то ће рећи аустријска култура 9 Да се укине закон о зборовима

критичним тренутцима по њезину независност и опстанак. У добро обавештеним круговима уздржавају се од прогностике о последицама српскоаустриског Јпора, али налазе, да је општа ситуациЈа и сувише озбиљне. Сматрају, да је ипак најбоље најпре сачекати одговор српске владе, о коме се мислило, да ће у неколико задовољити Аустр::ју. Овде се нарочито мислило, да ће корак, који су учинили француски и руски амбасадор у Бечу — тражећи да се продужи рок ултиматума, како би Велике Силе могле проучити садржину ноте, коју су добиле од дотичних аустро-угарских амбасадора имати повсљног резултата. Међутим, вест да је бечка влада одбила тај предлог, учинила је у овдашњим меродавним круговима врло рђав упечатак. Сада се очекује одлука руске владе, према којој ће се француска влада управљати и предузети све потребне мере, које налажу савезничке дужности. Добро обавештсни кругови констатују, да солидарност Тројног Споразума није никада

трпети тежње чији је последњи циљ разорење аустриске државе, обавезе да ће поштовати аустроугарске границе. Да се Аустро-Угарска ограничила на ове захтеве, на које има право и којч могу бити нужни у интересу њеног државног мира, онда би јој сигурно цела цивилизована Европа одобрила, а и Србија се не би одлучила да се одупре њеним морално оправданим захтевима. Тада би се конфлмкт мирно изравнао, без уштрба по част Аустро-Угарске и са сигурношћу да није пропуштено нншта чиме се даје потребна одмазда повређеном праву, нужна заштита загроженим интересима царства. Но, да ли захтеви Аустро-Угарске остају у оквирима нужног и правичног? На то ће одговорити Европа. Такве захтевејош никад ниЈе једна држава другој поставила. Ми смо уверени да ниједан становник царства не би био кадар да све оно измисли што је гроф Берхтолд сматрао за нужно и умесно да тражи од’још самосталне Србије. И сваки од т^х захтева формулисан је с крај* њом грубошћу, тражен на начин који само може до крај

била јача него шшо је данас . 1 ности да раздрзжи самосвест

била ситница, — негс угарски „органи* тре^ рађују и на угушиван зивних тежња управљ^ тив монархије, дакле, треба стално да буд: стро угарском контро, роди у Аустро-Угарск* тају се кад се предузи који их може стат крви; али ми бисм грофа Берхтолда и св*. су одговорни за ов^ ли они доиста очекују До. ^ бија испуни! Јер ако они нису тог мишљења, онда они нису " оставили захтеве рачунајући да се они испуне, они су их тако формулисали, они су их тако беспримерно грубо писали да они не би били примљени, У свакој „тачки“ ове ноте грофа Берхтолда светлуца крв, крз која троба да се пролије *за ствар, која се може сасвим поуздано и часно извршити на миран начин! Никоме неће лако бити да одговара за овзј корак, а нико неће умаћи одго ворности! Само на танком концу, да ће се Србија покорити овнм захтевима, виси данас мир. И Срби, чији је унутрашњи и спољни положај пун најтежих опасности по државу, стављају много на коцку. Можда је још рано одрећи се сасвим наде да би разуман и искрен корак вла сника поравнао пут за извесан споразум за преговоре о по јединим тачкама, и ако тон но те у бнраној ошгрини, у избору горких речи јасно показује да су аустриски власници још у напред намерно напустили пут мира. Можда ће се и остала Европа, којој аустриско-српски кон^