Radničke novine

БРОЈ 190.

НИШ, СРЕДА 12. Н'

аинЕ.

ГОД. XIV.

Рукоппсн сс нсврзћоју Број 5 ПНра

Излизс СН.-Г. 1 ! д;н

Радничк

ОРГАН СРПСКЕ СОЦИЈАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

л:

УРЕДНИШТВО !Т АПлЈИн::ат.-ла:п.' к.ч*а;»;ј ск У Т1Х 4ЦА5>;:.:И УТЕНВЕР I'

који се траже од

1'1

|У

ставља иа распололсе^ке Царској Банцијпвма могу у сваком случају само да ћа-' Ме1]утим, услови Берлииу златан војни фоид, којн се ре. Олн рачутмју: иадне.ли Београд, илн послодаваца по којима ће они плаћати радницнма, оваквп су: плаћаће се 1 шпњел 6-45 марака или 8-06 днн. 1 копоран 6'30 „ „ 7 87 „ 1 чакшнре 2'8.5 „ » 3-56 По овоме се видп да предузетници задржавају за себе 2 ј ° 1 » процената, од чега пак, пе сиејућн даватм посао иа сиц, морају набављити и све остале потребе Па ип*к од констатоваља скупоће и 33 нзрађивање тих предмет«, - ;е зврлта њених уз()ок* сиромашпо београдско ст'а- радничка нредставља горљу суму чисту иовиишгво пећс имати инкакве в*јде. Ње- 11 кео 1 срњену. иу треба помоћи да с обзиром иа његов ( А ево у каквом се јад 110 м положају бедии ириход, који од Општиие у виду, палазе наши иознатн Илић, Петровиг! и .. . ж*вних п*пира п» суму од 5 мнлијардн помоћи прим*, дође до потребних па- 1сокаревиН. Онн плаћају: ској, Игалнји, Аустрији, НемачкоЈ, п« шта М( р Д1<в д 0 објаве р*т* у Неи*чко; је мирикца. И р*дк тог* мн тражимо: 1.0д' за 1 копоран 170 дин. внше и у Кнни доноси се заком о мора- ■ < 5 НЛ0 бапак* у вредпоетн 2,2 мнлијарде Оншике, д* одреди продвјну таксу свимл! за ] шињел 2 40 дин. ториЈуму. Менице се пролоигир*Ју к ве- - жд ам>ка д лн ц*рска Бапка може у Опа- п*мпрпиц*ма с обзиром на стварио ко- за ј чакшисс 0'80 дии. кт(1( ж л папли пплтиапвп; аг / 1л им*м,' и 1, ‘ •' ** 1 г

За време опште кризе, за време ианике, банке обично радн мобилизације својих новчаних средстава скраћују кредит. Али ова мера само умањааа издавање нових новчапих сума а ни уколико још не привлачи нозе капкгале, Свако приватно предузеће бране се и жури д* у тако критично време мобилише свој* новчана средова. Са ул*г*њем новц* се к»си, оида изл»зи д* он» може у р*гно са свим пресгаје а плаћагв* се одлажу н* , ^ пушти у с*обр*ћ*ј баиака, др неодређено вреие. У ФрапцускоЈ, Енгле- _ .

пллазн у тврђави Шпандду, од 120 ми-■ распрсие лл се граната у њнховом магалиона марака и за који је бнло решс- цину, они ће сву штету п по својој оцсно да се повећа до 240 милиона у злагу' ни по свршетку 'рага нпцлатитн од дри 120 милиона у сребру. Али ово пове- жаве; ослободи ли се Београд домаш.ф ћање Немци нису успелн у целпни да аустрисках грапага, оил ће доћи и своје : остваре. Треба рачунати да је овај всјнн еспане дупло скупљс наплаћивати. Наш фопд злата новећаи само до 200 м. ли- као и дрварп што Држе дрва иа домак { оиа марака. граната а сваког данл све з'!ше подижу Кад се има у видј д* се Царска Не- цене! мачка банка користи емисноним правом, да нздаје кредитних билега, банака гри пут* више од металпог новц« у готовини,

ћнм се делом претв*р»ју у фмн*нсијске.! Менице у зивтпој мери т*да губе

спим тренутцпма да уведе мешовнг пов- штање њнхово, * д* најнужније намирнпцс С .?°^У I чаин снсгем — у панирима и у злету, јкао брлшпо, кромпир, иасуљ, куп}'С, дрва праву вредносг. Берзе, те главне пнјаце 01и може да П ушха у саобраћај држ*вне м друго н свма купује у велнким коли

за продају новч«н«х п*пвр*, акција и т -. бонове ради ратиих циљева, а сем тога чииама н гр*ђв!:ству Цродаје по цеаи ко- ! '°; а 3 Иг спц сман.. сл. прест*ју д* фуикцпопишу својим пор- I 0|]а може да уведс н паппрпу взлуту т.ј. штања; 2. од државе, да путем експро-, м0 Р ава 1У • СВ0 Ј е Р а -' малним током. Г1род*ваца им* дост а на Лржавне папмре са обавезним, принуд- прпјације или у најмању руку реквизи- к ' л,а 'Ф Р лде на ип„ Р „. Д Р И је Ј П0 Ј цеин коштања одузме од бео- К У П УЈУ саме У гаљ 38 пеглање ; преносе адскнх гросисга затвореие жлвотие на- затим па њих и огрев, осветлсње

Алн опи праве те надпице још мизериијим и на тај начин што дајући овај сиањују паграде, јер прндпнце да саме купују својим машинама, да

ним курсом. Из београдског живота Скупоћа животних намнрница Ма да је исељнвагве Београда много утицало иа обарање цепа животних намирница, ипак су намнрнице још увек скупе и нмају тенденцпју све јачег скупљивањз

10-

берзи алн купаца иема. У таквим моментима, за мобилизацију новца имају значај само касе, благајне. Ако бисмо испит.чвалн мобилизацију новца по немачким. н аустрвјским банкама и новчаним заводима Тројног Споразума уверили би смо се да је код првих стање знатно горе него ли код других. Како код немачких тако н код аустријских банака мобилнзација новца је опадала. Депозит је растао, акцепти тако исто, стање у каси било је доста мнзерно, благајна је само вештачким путем п _ “ 1 11 Ј Тако су цене животних намирница до V своме годишњем извештају констато-! ~ . љ • _ у ЈЈ .... попедње г бегства пз.Београда 3.ов,_«Ј

вало - ,.вс, ли, д-тд гптг'п?' г .тЕ-Г, •г.-.-г;-тх* д х рч., ч , , става. Банке су претрпеле колосалне ште- 1 к Р етаде с е те приликом својих шпекулативних опе-И рација, грандиозне своје капитале уложиле су у разна предузећа.... Управници Државне Банке у Немачкој, потпомогиути угледиим финансијским теоретичарима много су препоручивали банкама: да повећају своје готове резерве; да смање пасивне кредите; да боље пазе на избор пласирања свога капитала, и све то с циљем да се немачки кредитни систем боље припреми за рат. Државна Банка у Берлину бринула се да немачке банке постану више самосталне, независне од ње. Ишло се на то да Царска Државна Банка у Берлину смањи што више своју улогу као кредитна установа а да постане више као руковалац новчаног промета. Још су предузимате разне мере у циљу да банке што впше повећају своју гоговину. Али на крају крајева немачким банкама је стално претила опасност да се могу потражити и узети уложеки капитали.... Почетком Марта т.г. код осам веома крупних банака у Берлину однос готовине, стање каса (са 202,9 милиона марака) према обавезама (од 5053 милионз марака) био је 4°/о. Почетком Маја т. г. код свију руских акционарских трговачких банака однос готовине према обавезама изнбсио је 291 милион рубаља: 4350 мил. руб. т.ј. 6,7°/ 0 . Ход петроградских банака овај проденат Ј'е био 7,2 (225 мил. руб.: 3100 мкл. руб.). Дакле, излази да су мемачке банке биле мало спремне за ратпу кризу и да ће с тога морати издржаги целокупан ратнн терет Царска, Државна Банка у Берлину. А сад се намеће питање, да ли је у стању ова банка, а заједно са њом и целокупна немачка привреда, да издржи ову критичну ситуацију, Треба имати на уму, да се Царска Банка за време рата претвара и у баику за војне циљеве... Уз ово треба споменути да је у току последЈве три грдине веома много било учћњено за побољшање немачког новчаног систе^. Царска Банка-за .то време зиатно је повећала своју резерву злата, која за сада износи окр Ц8 милијарде маракаОвај је резултат постигнут .куповдњем злата у иностЈ)аћству и издавањем, пуштањем у саобраћај банака, државних папира на малу суму. Сем тбга био је донет в закон, да се у. случају рата • II! 1 Г -- ; . * - 1 - 1 ( . , 1 4*1

ЦИЈ градскнх гроснсга затворспс . мнрнице као кафу, шећер, гас, пнринач; КИ Р :1 ЈУ за радноиицу као н мн с др)

II друго и по цени кошгања уступа за1 осталом београдском становпиштву. Епергична акцнја Општипе и државе може впло много помоћн сиромашним; становмицима Београда.

Како се свет обогаћује

*саг% :-;.ина< ксј;

трошкове којима су овм страни предузетницп изложеМи. Овим цифрамз комеатар је апсолутио излишан. Из њих се јасио внди колико ова кућа Илић, Петровић и Теокаревић, ј која и држи ову пмдустриску грану у 1 својим рукама, диже од гладних радии1 чких иадинца као екстра профит. И онда човеку посгаје сасвим разум1 љиво тако брзо, без икаква лична тр*' '‘ I богаћење ове господа. Скупоћа пак *аее;; д чч-наиз еиромгшан Свет

КОЛИЧИНА И НАЗИВ НАМИРНИЦА

1 Прс рата

До 3. новембра После 3. [новембра

< О, < а

м 5

УЈУЦ

кграм црног хлеба

кгр. меса:

свињског

говеђег

овчијег

—

кгр. масти

. пасуља

—

* кромпира

—

. купуса

—

. пиринча

—

, каф« обичне

, шећера

литар гаса

—

млека

—

мстар дрва

—

*—:•

•** с-\ ! текетилпа ипдустрија стоји најмизеркнје 1 гов мучан положај, нзмогућпост л*.-п Л1 којпма радиици раде. ј пласирати сву беспослену ра' са условима (ХЛ страие,,* , -л « овим

Она је просто моиополисалг=

даним'

Као што се из гор^ве табеле види, цене свима иајнужнијим намирница иепрекидно су се пеле. И у колико је свет у Београду више остајао без икакве привреде, у колико су му се приходи смањнвали, у толико су се цене намирница пењале. Тако да данас кад је.она штура општинска помоћ једини приход радничких и сиромашних фамилија у Београ-

ђају да експлоатација радне снаге има ! којој се цео радни свег падази, имнс ц ан својих природних граница преко које^тивно налаже меродавнмма да овој повлашћеној господи бар сад у једанајесто*м часу закрате не глобљење, не исцеђивање, него потпуно упропашћивање тога света. Нека би за то послужили многи и многи примери и мере које друге државе заводе за заштиту радне снаге а које су у Србији потребније но игдс !

чак ни самим капнталистима ниЈе интерес да нду. У другом свету профит се повећава увођењем савршснијих средстава за производњу. Управ тада кад ексилоатација радне снаге достигне свој врхунац, онда се у редовима капиталиста појављује тежња за међусобном утакмицом ие ма нол^у вештијег исцеђивања радннка но на пољу бржег и бољег примењивања саме технике. Код нас међутим, због изузегно новољних прилика за капиталисте који се баве овом нндустријом, као што су: разне концесије од стране државе, за тнм једна свежа и безотпорна радна снага које на пијацама увек и сувише има због самог монополнсања ове радиности у неколико руку, за тмм једна неразумљива пасивност од стране државе и органа који су дужни да ноде рачуна о одно-

Ненакнадими губигак овога великог човека нашег осетиће се врло много н у синдикатима радничким. Туцовић је за њих много радио и урадио. Он је, и ахо је био интелектуалац, високо ценио баш ту форму организације најамне радничке

, класе. ТБсгова недостижна мисаона сносима између рада и капитала — због свега собност да ради и да учествује у најви-

тога, наши индустриЈски кнезови, место корнспе угакмице V проширивању и усавршавању алата, бесомучио се бацају па

ду, и животне намирнице су најскупље. ово дј)}'го по нацију убиствено поље са-

Узроци ове скупоће су различни, а главни је у ратпом стању. Међутим пе-

тирања радне снаге. Због тога су у овим

гранама рада

треба мислити да је скупоћа дошла само најгори услови рада. Они су нстина покао резултат велике потрошње а слабе јачанн још и нарочигом некултурношћу принове. Не. Стока је данас на пијаци I самих предузетника. Поанате су надиице јевтинија него што је била пре рата; па- оних грешника и грешннц* што су осу

суљ, кромпир, куиус и друге цереалије на пијаци су, у количинама од 100 кгр. и више, у пола јевтиније но што су у

шнм друштвено политичким питањима никада му није одвлачила, ма и тренутно, ибглед са синдиката. И онда кад би ми пролетерн из радионица и фабрика са одушевљеним заносом данима дискутовалн и пребројавали десетине хиљада паргнјских гласача, он је и у гим гррзничавим чзсовнма са још лепшим одушевљењем пребројавао, резиосно пребрбјавао хиљаде паших сипдикалннх ђени радити у овим предузећима; о њима! чланова. У . свима великим подузећима

смо ми често нута говорили. Сад пак хоћемо да упоредимо услове рада под

горњој табели изложени. Али пошто да- којима раде ралници (нека нам се не занашње сиромашностановништво неможе мери) у Берлину а лод којима у Србији. куповати на 100, већ само на један ки- Кројачко удружење мајстора у Берлнну лограм код пиљара, оно је принуђено поднело је сад за време рата понуду и плаћати дупло скупље. ] до било лиферацију 150.000 копораиа и Исто тако стоји и са кафом, гжрин -1 исто толико чакшира за вој‘сг<у иод овим чем, шећером, гасом и т. сл. Прекид до- условима: воза није једиии узрок скупоће. И ових

намирница има у београдским магациг ма и стовариштима у врло великим личинама. Али су оне затворене и де се не продају. Гроснсти београдскџ сећајућИ се сигурни у Београду О' су остављајући пуне магацине. Њ добро, јср па њиховим затвореним

Да тај посао раде у сопственој репј ,са својим радницима; да се посао ■че сме давати; да се предузетнигзЈ посао плаћати овим редом; чињел 8-60 марака или 1075 д. ' ран 8-40 Г ' или 10 50 д. -реЗ-^-Л илн 475 д.

Социјалне Демократије Туцовоћ је у првоме реду рачунао са моралном и политичком снагом синдиката. Ценећи врло високо њихов општи значај он им је жртвовао много часова, даиа и година од својс м.тадостн, здравља и слободе. Колико нас је.којн у својим синдикалним оргзнизацијама нмамо Туцовићу н његовим курсевима да заблагодаримо што имамо сззиања о питањима и пословима који су и деликатни и важни!... Сииднкални функционери добро знају какав је био Туцовић у синдикатима. Са коликом је он узвншеношћу и са коликом личном срећом учествовао на релативно малим синдикалннм конферен-