Radničke novine

БРОЈ 218.

НИШ, ЧЕТВРТАК 11. ДЕЦЕМБРА 1914. ГОДИНЕ.

ГОД. XIV.

Рукописн се неврапају Број 5 пара

Јзлазе свлкн дји

Радничке Новине ОРГАН СРПСКЕ СОЦИЈАЈ1НЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

УРЕДНИШТВО

АДМИНИСТРАЦИЈА нлллј:'. се У ШТЛЛ!ПЛРНЈ.'!

.ГУТЕНБЕР Г-

БОДЕШТИНЕ Досад смо имали само два пратиоца Рата: смрт и глад. Сад им се, ево, придружује и треНи: зараза. И тако се серијз ратних ужаса ниже све даље... Чудно је да се зараза још раиије није појавила. Ипак, пема сумње да је'ње бпло још од почетка рата у мањим размерама. Али данас, она је већ узела велике, врло велике размере. Толике размере да је чак н Самоуправа, која представља 2 /з владинога органа, била принуђена да то призна у јучерашем уводном чланку. А кад власпици, који нису у положају да осете зло а немају довољно развијен социјални инстикат да би га из далека опазили, кад власннци виде неко зло, онда оно мора бити велико, врло велико. Али, не вреди сад протестовати; треба тражити лека, другим речима, узроке ових болештина. Први, главни и непресушни њихов извор тО је — рат. К*о хоће рат, тај хоће колеру, тај хоће тифус, тај хоће дизентерију. И ма колико се енергично сузбијала зараза на месту где се појави, она ће ипак непрекидно извирати из свог резервоара који нема дна: из бојнога поља. Докле год буде трајао рат, трајаће и зараза. Не може, дакле, бити речи о њеном утамањивању; може бити речи само о њеном сузбијању. А ту се ипак може много учинити. Обраћати већу пажњу на здра»ље и на основне животне потребе оних који се тамо боре, то је први услов. Ако не могу јести шамниту, борци бар могу добијати здрав и чист хлеб. Ако не могу спавати на меким душецима, они могу имати бар цео шињер и чакшире. Ако не могу седети поред усијане фуруне, они бар могу носити читаве опанке. Треба, затим, обраћати већу пажњу заробљеницима. Не треба допустити да заробљенички логори постану свињски обори. То су пре свега људи, па тек онда странци. И, осталом, ако се о њима не води рачуна, онп ће нам, место са оружјем у руци, нашкодити исто толико са бакцилима у грудима и у цревима. И треба најзад, и то је најважније, поклонитн сву дужну пажњу овом свету који је из разних разлога, али у сваком случају због рата, био принуђен да напусти своја огњишта и да се, под најстраховитијим условима живота који се пре могу сматрати као услови смрти, потуца од вароши до вароши, од села до села, од немила до недрага.

У том погледу није учињено ништа, и грдан број тих лица умнре од пемања стана и хране и од разних зараза, претећи све више да у то страшно коло увуче и све остале. Када би држава давала помоћ том свету, а општине испуњавала прву своју дужност: одржавале чистоћу вароши и станова и вршиле |строгу контролу над животним намирницама, тада би несумњиво зараза била знатно мања и тада би власиици бар једним делом смањили 'свој грех за злочин који врше према народу гурајући га у рат. НА БРЗУ РУКУ Чудна логика...

За оне на бојном пољу Данас је послата друга пошнљка војницима на бојно поље. Она има: кошуља 521, поткошуља 1059, гаћа 356, унтерцига 955, чарапа 6515, пешкира 1925, марамица 220, вунених чизама 34 пара, вунених ципела 4 пара, грудњака 17, камашни 6, капуљача 3, појаса 2, минтака 2, дувана 300 килограма и шећера 1000 килограма. Ова пошиљка намењена је тимочкој дивизији. У седници Главног Одбора, која је одржана, јуче, одлучено је да се спрема трећа експедиција на коју ће се утрошити до 24.000 динара, а послаће се војсци на дрини и у правцу ка Вишеграду. И овом приликом моле се сви добри људи, мајке и сестре да похитају с прилозима. Главни Одбор је у црквеној кући код Саборне цркве у Нишу.

Величанства Краља и Престолоиаследпика поцепапе. У Скупштини су разбијепе и дЕе касе. У Мннистарсгву Војном све је мспреаурамо п поремећ.еио; нешто намештаја г.скварено ј:\ У Мшшстарстзу Финапсија била је смештенл аустријскл месна комаида, и сада тамо има ско 30 кревета са намештајем који је донет са друге стране. По канцеларпјама све је испретурано и поремећено. Један магации у авлији мииистарства разбијеп и све у њему испре турано. Из Нлродног Позорншта одпето је доста старог оружјл. У зградама у порти Вазиесенске црхве искварен је намештај. Из Прве Беофадске Гимнпзије однет је један хармонијум, а слике Његовог Величанства Краља и Престолонаследни| ка поцепане су. У Трећој Београд| ској Гпмназ јн већи део намештзјл 1 искнарен је, а у Четвртој Београд! ској Гимназијн упропашћен је сав намештај. Један део имаовине казнеког завода однет је, нарочито је спљачкан заводски дућан. Један део матерпјала из Официрске Задруге сдиет је; узета је велика количина петролеума и један део соли са сговаришта. Из Етиографског Музеја опљачкани су ад.пђлри, раро оружје и још неке ствари. Све ово починили су Аустријаици за време свог бављена у Београду. По другом једном извештају из Београда, датираном 9 ов. м., тога дана пре подпе обесио се у порти цркве Светога Марка ноћни стражар Сгојлн Рајковић. Он је био остао у Београду за време Аустријанаца и проказао је аустријским [властима комаиданта пуковске команде, а саД је из страха од казне извршио самоубиство. Накнадно се сазнаје да су Аустријанаи обесили у‘ Доњем Граду још око 18 наших грађана, чија се имена још не знлју. Власт је повела истрагу, н кад се ова буде завршнла саопштиће се резултат.

О СТАЊУ У БЕОГРАДУ О стању које је у Београду затечено после евакуације његове, добили смо овај аутентичан извештај: Државна архива остала је од стране Аустријанаца иеповређена, тако исто биле су поштеђене цркве: Саборна, Вазнесенска, Св. Марка и Савиначка; даље, друга београдска гимназија, митрополија, официрски дом и Министарство Нар. Привреде. У пошти и телеграфу не може се констатовати каква већа штета. Телефонска централа сва је искварена и сад се у велико ради на њеној поправци. У Народној Скупштини намештај је сав искварен и поломљен. Акта су разбацана, столони обијени, фијоке извучене, а слике Његовог

О стању које је затечено на Убу, после његове евакуације од стране Аустријанаца добили смо озо аутентично са-, општење: * Варош је сва оиустошена, јер од по-1 кретаости у њој иије остало нншта, све је разнего и уннштено, сем што је остало поштеђено десет домоза. Упаљена је је- 1 дна двоспратна зграда Милијана Живојиновића, најлепша и највећа на Убу, а остале зграде само су делимично оштећене приликом п.њачкања и обијања, иначе су остале у доста добром стању. Нечистоћа је огромна, због чега је узето, сто војника за чишћење улица и јавних; и приватних зграда. Среске зграде, као и све веће приватне куће, узете су раније за болеснике и рањенике. Између 400 својих тешкнх болесника, којс су Аустријадии остааили, има преко 80 лица обол^Лид ■ 6 % тифуса. Покретност среска » наиешхај ]е готово уништен, ограда попаљенЈ.б-а зграда сва зарађена, те се за к'анцфлзрију морала узети приватна кућ^ Архива, која је била заостала, делимЛчно је уништена.

Друг Бора Милојковић, трговачки агент, послао нам је једно писмо из којсг вадимо неколико интересантних података о стању у Београду за време аустрнјског упада : У Београд ушли су Аустријанци 18.1 ујутру I! одмах поставилп војну властД У двору пред три генерала предао је Општину БоториН, који је и на даље остао као председник. Командант места бно је генерал по народности Чех, а помоћнпк мајор Марковић, шеф полиције Барта. Ма-џарски коњаници и жандарми водили су патролу и одржавали ред по вароши. Када су ушли, заузели су све државне зграде за станове, болнице и надлештва њихова, а официри и војници спавали су и по приватмим становима и хотелима. Света је остало у вароши од наших 10—12.000, махом жеие с децом, старци, и нешто млађнх људи, међ којима и дошљака, сгранаца. Свет првих дана није излазио на улицу, али идућих дана излазно је комотно и већ је могао да иде слободно да купује по радњама које су биле отворене. Наредба властн била је да се само до 6 сати увече може бити на улици. Војници и остали куповали су робу за готово, а плаћали у крунама и једним делом боновима од 2 круне. Њихови офицнри изиели су из државних и богаташких кућа, с Пашићевом заједно, све боље ствари и по комори слали у Земун. Војници су пљачкали све јувелирске радње, нове дрогерије Киша и Антоновића и Ком., Браће Илнћа Ји продавницу животних иамирница, сарача Ивана Стакисављевнћа и кожарску радњу Паје Мијатовнћа, подруме винарске и кафанске, а извршили су још доста и других мањих похара у другим радњама, што се за сада не може још утврдити. Због снажног напада наше војске њихова главна команда морала се повући из Београда, и они су се у суботу преселили у Земун. Тада је њихова патрола зашла по кућама ге је покупила око 1000 — 1200 дечака од 16 год. и људи и у понедеоник пребацила преко Саве. Једног комиту су на улици обесили. Борбе које су се водиле од Космаја до Београда биле су врло велике и упорне, јер Аустријанци су на свима брдима и висовиМа, па чак и поред авалског друма, правили опкопе, ровове и заклоне врло велике и дубоке. Чак и пошто су потрошили муницију они су се држали очајнички рачунајући по сваку цену да задрже Београд за навек. Наша војска успела је да им прелаз преко Дунава спречи, н свега нм је остало на Сави, код самог железничког моста, два понтонска моста. Али.је наша артиљерија оба та моста срушила до пола, и тако задрисала њихов даљи нрелаз и грдну комору заробила. ГЈораз њнхов код Београда нзгледа да је већн н крвавији но на Церу.

Рат измсђу Немачке и Енглеске, који се пренео и иа њихове колоније у јужној Африци, изазвао је интересовање и за шаренило од народа, који су владали у тој про.страној области пре доласка Европљана. Још од бурског рата они су предмет сгудирања за енглеске етиологе. И по резултатима њиховог испитивзња ти безбројни народићи могу се поделити на три главие групе: Бушмане, Хотентоте, и разна Банту племена. Сем тога у северном делу јужне Африке живе Нег:рили, или како се обичио зову Пигмеји,