Radničke novine

БРОЈ 232.

НИШ, СУБОТА 27. ДЕЦЕМБРА 1914. ГОДИНЕ.

ГОД. XIV.

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА НАЛАЗИ СЕ У ШТАМПАРИЈИ „ГУТЕНБЕРГ* Број 5 пара Излазе сваки дан

1 ш тт»т Прелпстпппјући велику књигу прошлости, можемо наићи пп веома важан материјал који бпца јаку светлост на садашњу политичку сптуацију. Зл нас је сада најиитерссантније упоредит.т велики светскп рат, који се догађао пре сто годпна иод именом наполеоновских ратова, са садашњнм ратом. Као подстрек за светски рат прошлог века послужило је решење владе француске републпке: да се генерал Нлполеоп Бонапарта крене у Египат 1798 —99 год. са завојевачким намерама. Ова колонијална експедиција бпла је предузета с цпљем да се прокрче француским еспапнма трговачки путеви за Северку Африку и Индију, и баш због тога она је изазвала читаву буру незадовољства у Енглеској. Тада је одмах била сгворена такозвана. друга коалиција прогиву Француске, у коју су ушле Енглеска, Аустрн ја, Русија и др. Француска и Енглеска гакмичиле су се и бориле око трговине на Средиземном мору, јер ко њу имађаше у својим рукама тај је могао да претендује на тптулу велике трговачке и морске силе. Наполеон, први копзул француске републнке нмао је намеру да удари по пајосетљивијем, економском, живцу Енглеске, а наиме да преотме од Енглеске њезпну трговпну на Средоземном Мору, источну н на послегку индијску трговииу. Али 1805 год. енглески адмирал Нелсои потуче фрлнцуску флоту и тада Енглезп освојише француске колоније. Овај пораз приморао је Наполеона, тада већ француског цара, да мало спусти свој дурбпн и да се задовољи мало скромнијим задаћама а наиме: да омега и спречава енглеску трговину на европском континенту. С том намером ои је установио тако звапу „контнненталну блокаду“ или „континентални систем", који беше нансрен противу Енглеске. Наполеон, као инструменат француске буржоазнје, као њезип халфа, створио је контииеит лну блокаду, и побеђујући кош ненталне државе приморавао их је да прпхвате овај његов проналазак. И фактпчки ова коитпнентална блокада би-

ла је израз борбе између француске и енглеске индустрије. Она је веома осетљмво ударила Енглеску, јер је енглеска индустрија изгубила све своје европске ннјаце. Али ова блокада била је батина са два краја: једпим крајем она је тукла Енглеску а другим Француску. Јер кад је Енглеска остала без европских пијаца она је почела журпо да освлјт француске коло.чије. А овај губитак одмах је осетпла француска индустријз, јер је остала без спровине за фабричку производњу. Сем тога, ова континепталпа блокада није се могла тачпо спровесги, јер је Енглеска ипак успевала [да кријумчарењем извози своје фабрпчке есиапе у Европу у замену за пољопрпвредне продукте. Наполеон је хтео силом да примора Еврону да се при држава континенталне блокаде, .али као што нам је позвато пз нсторије то му није пспало за руком, и 1812 год. његова је политика претрпела тоталио б шкротство. И као год што се пре 100 годпна водпла борба између француског п енглеског капиталнзма око екоиомског питања: ко ће владати светским пијацама, тако се и сада у овоме светском рату у главном водн спор пзмеђу пемачког и енглеског капиталнзма. То је центар око кога се врти целокупна светска политика. Као п пре сто годииа тако и сада .капиталнстичка Епглеска привукла је па своју стра! ну државе заостале у прпвредј иом погледу, јер им опа пружа | простране пијаце 'за потрошњу њиховпх пољопривредних продуката. И пзгледа да ће на крлју крајева Енглеска и овога пуга згрнути шнур јер је она најмање уложила у овај светски рат а међутим добиће највише, наиме: хегемонију над светском трговином. Ето таква је логика капиталистичког друштва!

НА БРЗУ РУКУ До краја! Берлински лист „Локаланцајгер “ обратио се пред Нову Годину свима аусшријским и немачким генералима питањем: са каквим изгледима и каквим поздравом дочекују Нову Годину. И оштампао је чак факсимиле тих одговора. И дабогме, сви они гласе једнако: и/ш ћемо до кра-

ја; само с том разликом што један вели с богом, други с царем, трећи с великом идејом правде и тд. итд. Просто вам лакне на души кад то прочитате. Дакле неће више ићи с народом, то је главно. И онда ми би јасно што нису ни питали народе шта мисле они. Па, хајде, реците ви и шта би могли одговорипш европски иароди на то питање. Добро, добро, знам да вам је незгодно да одговарате за друге народе: далеко су; али шта би рекао српски народ, уираво како би закукао српски народ пред изгледима за продужење рата за још

неколико месеци. А како ли тек одушевљено могу примити те изјаве немачки и аустријски народи, најбоље показују оне ванредне мере које треба да угуше сваки покрет народа. Како је у Русији — показује нам хапшење социјалистичких и радикалних посланика. Какојеу Француској — показује нам њихово брзо напредовање. А у Енглеској читави пукови од одушевљења погреше правац и залутШЈу у Холан •• дију. Па ипак, ја сам уверен да ће и народи ићи до краја, до коначне победе над непријатељем — над капитализмом. 3 А БЕГУНЦЕ ИНТЕРПЕЈ1АЦИЈА Господину Председнику Владе

Рат је бацио огроман број сиромашиог света још у већу и неиздржљивију беду. Злопате се у највећој мери онн који су остали код својих кућа, а још више се злопате >ни који су морали да беже од својих кућа. Тај несрећии свет апсолутно гладује и умире од глади, зиме и разних болести, док га с друге стране продавци животних намирница, неспречено и иекажњено, пљачкају превисоким ценама да је немогуће опстати. Нарочиго пропадају избеглице. О њима као да нико ие води бриге. Постоји нарочити Закон о помагању невољних који су избегли, али тај Закон у ствари је мртво слово на хартији; он сетако мало прнмењује, од њега тај унесрећепи сиромашни свет има тако мало помоћи као да тај Закон и не постојн. У Нишу где је сада седиште Народпе Скупштине н Владе тај се закон готово и не примењује: свет лута гладан, болестан и изнемогао по варошп, не добијајући помоћ по шест и више дана. Деца умиру на мајчином крилу на сред улице од глади, студи и изиемоглости. Влада, Народна Скупшгина и органи државне власти ово гледају и ништа ие предузимају да се ови ужаси отклоне. А кад се овде у Нишу не стара нико о снромашном свету, како је тек по осталим местима Србије! Ужасни призори гладовања, умирања и патње шпре се по целој Србији.- Треба само отићи у Младеновац па видети онај ужас од људске невоље: избеглице гладују, ноћевају па пољу под ведрим небом и сваког дана умиру; лешеве тих жртава нехата владнног бацају по пет и више у један гроб и не знајући имена тих несрећника. Стотинама људи је досада умрло само зато што их нико нс прихвата. За све досадашњс патње и жртве које је тај сиромашан свет подносио и које још подноси крива је Влада. За овај свој немар, за ову своју крајњу небригу према беди овог несрећног света Влада се не може ничим изговарати. Никакри јој из-

говори неће помоћи. Осуду, у првом рсду тога света, Влада не може никад и ничим са себе скинути. Јср Влада је дужна, она мора да се стара о издржавању, о животу и здра' вљу тога света. Влада је повела рат, она мора и за свс оне који због тога рата страдају да се стара. Храниоци овог сиромашног света ратују, они су ти који крв лију, дају главе и сакате се за нроширење државе у којој ће други уживати, а не они — и онда је Влада дужна да се стара да бар породице тих ратника и остали сиромашан свет не цркне од глади. Влада мора да нађе довољно средстава за ово. Кад може да троши стотине милионз динара за вођење рата, кад могу да се ба| цају милиони бесциљно и да се богате поједини несавесници, Влада мора да нађе паре и за овај сиромашан свет који гине и пропада за богаташе и власннке. Улажући протест против оваквог поступања са свом ратном сиротињом ми тражимо од Председника Владе да нам што пре одговори: 1. Зашто је дозволила Влада да сс толпки сиромашан свет мучи, да пропада и умире? 2. Зашто се не примењује и онај непотпуни Закон о помагању невољних у рату? 3. Је ли вољна да се бар у будуће довољно постара за што човечнији живот овог света? Ми енергично тражимо да се овоме одмах приступи и пре него дође одговор на ову интерпелацију. А ову интерпелацију упућујемо Вама, јер је ово ствар целе Владе и јер се иптерпелациј а тиче и оног сиромашног света о коме апсолутно не постоји никакво старање владино. 22. децембра 1914 г. Ниш. Интерпеланти Триша Кацлеровић, Драгиша Дапчевић, народни посланици