Radničke novine

БРОЈ 29.

НИШ, ЧЕТВРТАК 29 ЈАНУАРА 1915. ГОДИНЕ.

ГОД. XV.

Радничке Новине ОРГАН СРГ1СКЕ СОЦИЈАЛНР ДЕМОКРАТИЈЕ

УРЕДНИШТВО

4ДМИНИСТРАЦИЈЛ

НАЛАЗИ СЕ

У ШТАМПАРИЈИ Ј .УТЕНБЕР Г“

Број 5 пара Излазе сваки дан

СТНРД опдсност

Новости су јуче пронашле иову опасност за земљу Србију. Мислите ли да је та нова опасност овај рат, који водимо за рачун енглеских фабриканата, француских рентијера и руских реакционара и који је већ досад уништио бар једну добру, и најбољу, четвртину ове земље и овог народа? Или мислите да је та нова опасност глад, која све више бесни у масама услед бескрајне скупоће животних намирница и услед страховите немарности и буржоаске владе и буржоаске опозиције и буржоаске штампе ? Или мислиге да је та нова опасност пегави тифус, који захвата све већи број становника и који прети да се из болница, где је за данас локализован, пренесе и у вароши и села? Или мислите да је та нова опасност колера, која нам се спрема у госте на пролеће и којој је небрига санитета оставила широм отворена врата? Или, најзад, мислите да је та нова опасност трећа аустро-немачка најезда на Србију која се ево два месеца припрема? Не, не, не: глупи сте п слепи код очију! Та нова опасност за Србију то су, по тврђењу патриота око Новости — Радничке Новине! Радничке Новине, које су се једине бориле против овога рата и откривале његове праве мотиве и циљеве! Радничке Новине, које су предвиђале ову глад и једине на време опомињале владу да је спречи! Радничке Новине, које су се готово једине, а свакако најенергичније, бориле против бездушних шпекуланата са животним намирницама! Радничке Новине, које из дана у дан указују прстом с које стране опасност од заразе прети и које мере за њено спречавање треба предузети! Радничке Новине, које, у интересу ове земље и овога народа, опомињу владу и свет да добро отворе очи пред великом опасношћу која нас очекује од будућег напада Аустрије и Немачке и које због тога захтевају да се Србији за времена нађе ослонца и спаса! И те новине и та Партија чије су оне орган: то је, знате, нова опасност за Србпју, по тврђењу Новости....

„Радничке Новине постају права опасност за земљу и , тако веле Новости од речи до речи. Знамо добро шта то значи! Нисмо, одржавали интимне везе са полицијом, као многи наши политички и журналистички противници; али смо на несрећу, имали толико пута прилике да се сукобљавамо са разним полицијским шпијунима и аген-

тима провокаторима, те разумемо добро њихов језик... Али ко то, молићемо, представља данас буржоаску жугу штампу, која хоће од нас да спасава Србију? Новинари који налазе да је рентабилније п безопаснпје вршити, помоћу нотица, уцене над прнватним лицима и њиховим породицпма него ли сећи кесе, отварати калпузнма радње и обијати длетом касе! Новинари који би, да нису чланови појединих редакција, били, по својој писмености, по своме васпнтању, но своме укусу, по своме моралу, но целој сиојој психологији и идеологији, поргири на дорћолскнм бурдељима! Новинари који данас раде на једном листу и у једној заједници, а већ сутра подижу јавно једии против других најстрашније и најодвратније оптужбе — да би прекосутра опег заједно радили и опег на друге насртали! Новинари који друг другу, као Савчић и Наум Геџа, зет тасту, као Бојовић и Мићић, брат брату, као Браћа Савићи, подмећу ноге, врше подвале и плету ингриге и замке! Новинари који под фирмом патриотизма имају само један циљ: да намлате што више маријаша! Новинари који васпитавају масе за политички живот на тај начин што код њих изазивају само слепи шовинистички бес и људождерске апетите а за приватни живот тиме што им буде и разгревају најниже и најпрљавије инстинкте! Новинари који су прекјуче бпли анархисти, јуче самосталци а данас фузионаши, као например Крста Цицварић, и који у својој животпњској мржњи према нама иду чак дотле да свесно клеветају и, као хијене, раскидају чак и људе по гробовима, као што тај исти Цицварић ради са нашим несрећним Туцовићем! Новинари који никада немају ни ока ни срца за беду маса и поред којих свет може падати као плева од глади, зиме, заразе и ратне фурије а да за све то немају ни једне речи! И, најзад, новинари који у борби са једним принципијелним политичким противником могу да избаце само гадне провокације и да узимају на себе улогу која једино припада полицији, као што је ово случај са Новостима ! Да ли су Радничке Новине нова опасност за ову земљу, то је питање на које ће у своје време одговорити масе овог јаднога и напаћенога народа од кога се тражи све а о коме нико сем Социјалне Демократије не води баш никаква рачуна. Али да је ова жута штампа, са Новостима као једним својим достојним чланом, старо зло и стара опасност за овај народ: морална и политичка гангрена која га разједа

и раскида, то је за нас сасвим јасно 1 и несумњиво... * * * То је Једна стара опасност за ову земљу: новинари који немају ничега светбг, сем својих бедиих ингереса и својих гадних инстинката. А друга стара опасност, то су наши политичари, и нарочито дипломати, који се са џелатском ладнокрвношћу гитрају животима стотина хиљада и судбом целог овога народа. И док имамо новипаре који се не стиде никога, дотле имамо политичаре и дипломате који не жале никога — сем, разуме се, своју драгоцену личност која у њиховим очпма вреди више но хиљаде обнчнпх, плебејских, профаних. Нашим новинарима није то ништа унети данас омразу међу Србе и Арнауте, сутра међу Србе и Бугаре, прекосутра међу Србе и Турке, а затим међу Србе и Немце. И као год шго њима није ништа лакше и пријатније него припремити масе за узајлмну мржњу и људождерску гозбу, исто тако нашим дубокоумним дипломатама није ништа лакше него објављивати рат за ратом. Ономад Турцима, прекјуче Бугарима, јуче Аунаутнма, данас Аустријанцима, а сугра, само ако им прасне ћеф, опет Бугарима! Један од те господе дипломата којн би био у стању да са неког жура ” .и банкета пошље без премишљања телеграм о објави рата ма ком наше суседу не прекидајући ни за тренутак интимно курисање са неком отменом госпом, јесте газда од Новости, г. Павле Маринковић. Тај шупљоглавп шарлатан отишао је био зимус у Софију и изјавио свима бугарским листовима да су Срби готови да, пошто сврше овај рат с Аустријом, одмах после тога загазе и у четврги, односно пети рат: поновни рат са Бугарском! И он господин, који је морао прво да се увије у десет шлофјанки и једну дебелу бунду да би у загрејаном купеу прве класе могао доћи до Софије, није презао да прети новим ратом у име стотина хиљада оних јадника који још нису излечили ни реуматизам од прошлих ратова и који се данас, без шињела и без опанака, смрзавају и умиру на савској и дунавској чистини! И ето тај господин и њему слични — а таквих има много не само ју Србији него и у Бугарској: то смо ми увек наглашавалт. — припремају ових дана нов покољ између два дела једнога исгог народа! Доста је било безумља! Коме је сврака попила мозак, тај нека иде за тим бездушнмм шовинистичким новинарима и политичарнма! Ми нећемо! И го нмје мишљење само данашњега уредника Радничких Новина (који је, уосталом, већ толико година њихов уредник и којије писао уводне чланке онда када се

уредник Новости учио да пише репортерске белешке) него је то и мишљење целе наше Партије, као год и мишљење оних растурених хиљада наших другова и присталица, који ће, у пркос свима шовинистичким провокацијама и претњама, узвикивати, у овим данима заједничке опасности, одушевљеније но икад и одлучније но икад: Да живе наша браћа Бугари!

НА БРЗУ РУКУ Распуштена Скупштина... Г. Лазар Марковић, професор Универзитета, расправља ових дана у Самоуправи питање: да ли је ова Скупштина распуштена или није ? И г. професор ставио је ради тога у покрет целу ону гломазну и трому јуристшчку машинериЈу. Ја незнам што ће му све то\ За мене, ово питање је давно и потпуно расправљено. Распуштена је ова Скупштина, распуштена те још како; и нема, ваљада, од ње распуштеније Скупштине у целој историји српскога парламента...

1Т0 10 11 И Једна безобразна шпекулација Фабрика шећера у Параћину хоће на све могуће начине да поскупи шећер, који је и иначе и сада скупљи за 20% но у нормалном добу. Она се користи тиме што је фабрика у Београду изгорела, а лагер који је имала однели Аустријанци. Поставши на тај начин једини произвођач, она је пре 20 дана објавила да услед покварене машине не може за дуго израђивати шећер. Користивши се што на лагеру има 50 вагона шећера II врсте, у главама, она хоће да тај шећер прода у овом моменту за 30% скупље но што би га морала продавати у Априлу и Мају, јер се тај шећер троши само за слатко и бомбону. Када су то дозпали великопродавци, одмах су дигли цене и они за 10 о /°, и онда није чудо када шећер кошта у Параћину 1'30, Нишу 1 '40, Младеновцу 1 - 50, Ваљеву и Београду 1 - 80—2 дин. килограм. Ми енергично тражимо да г. Министар Привреде образује комисију, те да она извиди ове злоупотребе фабричне, да попише и инвентарише фабрични лагер и сировину, да прегледа машинерије и да за лажно покварене машинерије казни, да цене регулише и продају у злату замени сребром. Иначе ако неће то, нека подејствује да се шећер слободно увезе са стране, па ћемо ми онда сами каучити фабрику да спушта цене, да буде умеренија и да не цеди из рата профит.