Radničke novine

БРОЈ 113

НИШ, НЕДЕЉА 26 АГТРИЛ 1915. ГОДИНЕ.

ГОД. XV.

ОРГАН СРПСКЕ СОЦИЈАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА НАЛАЗЕ СЕ У ШТАМПАРИЈИ „ГУТЕНБЕР Г“ Број 5 пара Излазе сваки дан

И Т Н Л И 3 д

Дуго се Италија колебала коме ће се царству приволети: Тројном Споразуму или Двојном Савезу. И ево већ д:сети месец како се погађа кога ће дана и Италија ступити у акцпју... За све то време Италија подиоси колосалне жртве. Не рачунајући, она ипак пати од привредне кр.пзе. У Карари гладује десет хнљада каменорезаца; у То-

Владајући тријентинском облашћу, Аустрија има природне тврђаве

НА БРЗУ РУКУ Цавилкзација калибра 42 и Цквилизација калибра 91.4

Скоп/Бе гдадује Кореспонденција из Скопља

Ииа већ неколико дана како ми у Одјек, орган српске демократије, доноси ! Скопљ У без Р азлике имовнога стања форУ јучерашњем броју један одушевљен чла- \ мално гладујемо. Пекарнице не раде, Јер на самој граници Италије. Долина нак са насловом: Енглеска има највећи 11ема Ј> брашна а брашна неш Јер млипеке Егп то су отвопена впата из топ. У томе чланку Одјекусхићено до- ; нови ие Р а Д е ’ млиновш не раде што се реке Ипа, то су отворена врата из ^ ^ м / 1 ш Ј ав * никимадва { пе могу снабдевати житом т.ј. снабдеваЈу Аустрије у ИталиЈу. ВенециЈанска ј т0 ^ ноји су већи од немачког чудовишШа\ се житом али им га в0 Ј не власти Р скви ‘ Ј _ 1 пипаи; 2 м ППРИЛГ лтдч/а иг ог\г\г

област је сасвим иезаштићена. Трст и Пола, Бока Которска и Дубровник својим угврђењима увек представљају озбиљну опасзост за Италију. У екопомском п агледу Аустрија ту-

калибра 42 сантиметра, јер она имају Р и Р а Д- 3 и пренос је отежан због крајње калибар °1 4 неуређеног саобраћаЈа на жељезници. И Благо нама... Гиме је у исти мах тако > док ми гладујсмо, Српски Југ нас једном за свагда решено и пишање која У спављ УЈ е причама о благостању у вароје дрлсава културнија: Енглеска или Не- и 0 свима ме Р ама ’ К0 Ј е су разни од-

скани затворене фабрике шешира; че талијанску поморску трговину. Ауу Венецији и Риму већииа фабрика, стријска паробродска друштва тран1 'кратила је своју производњу ; у спортују италијанску робу у Индију, Милану и Турипу отпуштају се рад Африку и Америку. Нагло напредоницн због нечања рада... У Италију вање морске вароши Трста прети

су престали долазити путници, којп даваху око 600 милиона прихода Талијанцнма. Из свију земаља вра-

целој Северној Италији привредном смрћу. У Италији су бнли свесни како

тили су се емитрлнти — радници. француске тако и аустријске опасности. И зато је Италија одмах у почетку рата и објавила неутралност. Овај светски пожар затекао је Италнју неспремном. Њезина финансиј-

Армија од 300.000 радника гладује У Амерпци криза, и одатле се враћају радпици. Свн ови радници, који су годншње слалм својим кућама око полл милијарде, вратили су се у Италију. Они су сада без иовца и њих лреба хранити... Железнице дају дефицпт. ГЈоморска трговина је застала. Како ван Игалије тако и у самој Италији за све то време гатају: кад ће на крају крајева да се реши и Игалија и кога ће дана и она ступитм у акцију? Разлог заглто се тако дуго Италија колеба тлеба тражмти између осталог и у томе што за њу постоји не само густријска опгсност већ и француска. Француска опаслост испол.ава се у утакмици између Италије и Француске око Средоземног Мора. Ова је утакмнца не само ексномске већ и политичке

мачка.

Пошто Енглеска има већи топ предузели да се глад отклони.

и од 42, онда је и за слепца јасно да она у погледу културе и демократије мора стајати на првом месту

цивилизације калибра 42 и цивилизације калибра 91.4, Србија је одлучно стала уз цивилизацију калибра 91.4, и то јој може служити на част... Дадне обпоге Француске штампе

Сем Месног Одбора, који је заиста узео похвалну иницијагиву да из приватних средстава својг.х чланова набавУ гигантској борби која се води измећу ља °Р ашно и . п Р°Д а Ј е га становништву —ло „....л!!без зараде, ниЈедан други одбор, а имамо их безброј, није ништа урадио. Истина, задригле госпође и госпођице из Скопља продавале су цео дан на Ђурђев дан неке заставице, незнам у чију корист. Избеглице су неке отишле а много их је и остало, а пошго не добијају никакве помоћи принуђени су кеки и да просе. Све друге ковости, које бих вам могао саопштити ишчезавају према глади. Господо, спасите нас глади!

ска средства била су поколебана. Италију је веома много коштала афричка авантура око заузећа Триполиса, која јој је прогутала две милијарде. Услед ове авантуре настала је економска криза, велика беспослица... Али поред свега тога Италија је бодро пратила светске догађаје, она је својом неутралношћу за све време овог рата трговала, она је тражила нове компензације. Двојни Савез давао ј'ој је француске колоније у Северној Африци з Тројни Споразум готово цело Јадранско Море са две трећине Далмације, а сем тога још неке компензације у Малој Азији и Северној Африцн. Нема сумње да има доста раз-

р) род.'. У току 19-ог ј лога зашто се ове групе великих века Француе! а се приличко утвр- , си;а Т ако јако удварају око Италије. дила на афричкчм ооалама завла- рЈталнја има 116 пукова пешадије, давши Алжиром, Тунпсом и поја- 2 9 пуксва коњице и 24 пука пољ-

чавши своју сф.ру полнтичког и економског утииајч у Сирији. Али и уједињена Италпја маштала је да се дочепа богате коловије на северној обали Африке—Туклса. Те њене империјалистичке маште претрпеле су банкротство. Игалија је после дугог времена завладала оним деловима афричке територије које нико није хтео приграбити. Ддкле, у Северној

( ске артиљерије. Сем пољске артиљерије постоји још коњичко-артиљеријски пук 8 батерија по 4 топа, градска артнљерија 98 чета и 3 пука брдске артилерије. Сем ових главних врста оружја још постоје инжпњерске, санитегске, интендантске и т.д. једчнице. Што се тиче флоте Италија је имала још у 1913 8 оклопњсча, 4 крстзрице, 4 о

Пресбиро нам саопштава ово: Листови објављују декларације г. Пашића у Скупштини и итало-српским односима: 1ан у уводном чланку пише: Обавештења о споразуму између Италије и Тројног Споразума само су новинарска обавештења. Пошто је подсетио на војничке успехе и заслуге Срба, констзтује да се истовремено са тријумфом наш.т оружја повећала наша привлачна м ^рема Југословенима, да- се ми данас г _дујемо у души што ће Југословени дуалистичке велико-продаје и готово у сваком сандумонархије нзјззд дочекатиостварење своје ј К у М у ф аЛ и по неколико кила дувана. етничке ооновс уједињењем у српску мо- Ј а ј Д у ван непознати лопови краду по нархију, и да ми пагимо при помисли, да вагонима и магациннма, а железничке

Крађе на железниди Сигурнија рабаџијска којг г ? ^ ГЈишу нам из Феризовића да су иа линнји Приштина—Феризовић јако учестале крађе на железници. Тако, продавац дувана за срез неродкмски Анђелко Патрногић добија дуван из Пришткне из

наше иаде могу да буду сведене споразумима између сила, које су одмах првог дана племенито похитале нама у помоћ и новозараћених држава, који ће убрзати крај овог монструозног ратац Г. Пашић је тамо исто јасно одговорио, у колико је ситуација допуштала, да се публика треба да чува од распростртих вести и позвао је парламенат да не брза са својим судом и да стрпељиво чека званична обавештења о трансакцијама којима се сад бави штампа. Ти паметни савети су били одобрени посланичким аплаузом. Пашић заузима место у првом реду међу најистакнутијим државницима који су се истакли последњих година(!) он је доказао да се нарочито бринуо за резултате (!!) Код њега није бнло ни тврдоглавости, ни непомирљивости; он не даје си-

власти се не старају да лопове пронађу и крађу сузбију, тако да су поједини грађани принуђени да волујским колима превозе еспап из Приштине и Скопља у Феризовић. Неродимац

Африци и у борди око Средоземног клопљених крстарицт, /Оторпиљера, 15 подводних бродовт.

Мора сукобили су се француско- 1 • --

талијански интерес ч. Ако пак погледамо на мапу Ев-

И сад Италија вештачки искори шћава и своју неутралност и своју

ропе, ми ћемо видсти како Аустрија во ј Н у М 0 Рј| Седећи, она добија много пригискује Италију са Севера из ! својих тиролских ировинција, при

тискује је са Севс рп-Истока из трстанске области, са Истока из Далмације. Ето то је аусгријска опасност за Италију.

више но ми ратујући од нас који ратујемо..

и добија

Довдашћена гороееча # Шта се ради на Космају Командант једног пука са својим официрским кором и официрима из околног кантомана основао је неку кантину за коју је посекао толико грађе на Космају да је то страшно! У данашњем времену та гора има своју вредносг у најмању гурно у руци за несигурно. Зар није он \ РУ К У 6000) динара, а кад би се та гора секла у своје време кад порасте,

био расположен да ступи у преговоре са Бугарском, како би се постигао споразум померајући маћедонске границе утврђене Букурешким уговором. Говор његов у Скупштини потврђује то мишљење. Ма на који се начин постигао споразум, о коме дискутује, он је уверен, да он неће утицати на онај главни интерес, који он има са гледишта олакшања и убрзања победе права народа (!) и да као и сви људски споразуми и он не дозвољава интегрално све аспирацијг свакога заинтересованога и не остварује апсолутни идеал правде, који нико не може захтевати у друштву појединаца. Он је сигуран, као и Веснић, који је прекјуче на конференцији Омана исказао своје уверење, да на томе трновитом путу беда његови словенски земљаци треба да буду спокојни када су Француска, Русија и Енглеска наши пријатељи. (Нама пријатељство а Талијанима Далмација! Ур.) Као што г. Пашић закључује, те силе, као и оне које им могу прићи, имају интерес да међу народима осигурају слогу, која ће углавити мир достојан овога ужасног рата.

вредела би од 60—80.000 хиљада дин. Како је Космај врло редак са гором то овдашњи свет неће имати где у дрва отићи да би се огрејао, а кад би и који отишао он ће се одмах предати суду за горосечу. А зашто ту грађу секу господа официри? Због тога да би задовољили себе и своју личну угодност. Они су створили бараку за банкете и уживање, а остали свет нека пропада и умире од глади и ззразе. Док се у Енглеској доносе нарочити закони против алкохола за време рата, јер је алкохол највећи непријатељ народним масама и у миру, дотле наши још стварају алкохоличарска друштва и отварају бараке да трују себе и своје војнике шпиритусом и фабрицираним вином! Пошто су оваке бараке по све штетне како за војнике тако и за њихове старешине то молимо г. Министра Војногдасе оваке бараке укину а командант тога пука узме на одговор како је смео и по чијем одобрењу сећи гору са Космаја.