Radničke novine

БРОЈ <86

НИШ, ПЕТАК 10 ЈУЛИ 1915 ГОДИНЕ

'09. X'

ОРГАН СРПСКЕ СОЦИЈАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

Уптиматум

• 1 ^ /

Било је то гачно пре годину данз, на данашњи датум.... Атмосфера у природи сасвим је личила на атмосферу у међународним одчосима. Тешка, врела, загушљива, када се људи осећају без снаге и без воље и кзда пуштају да ствари теку св'ђом логиком и да их вуку куда оће. Већ се није могло дисати под усијани.м гвожђем европскога милитаризма. Прва муња синула је била пре двадесет и пет дана, у Сарајеву. За њом се одмах чула кратка.удаљена, потмула, подземна грмљавина. И онда се све ућутало... Наивни су безбрнжно продужили своје текуће послове; увиђавни су са највећом стрепњом и зебњом у срцу чекали. 10 јула, на дашњи дан, треснуо је гром. Рроф Берхтолд је упутио ултиматум Србији. То није бно ко рак, макар н нослсдњи, за вођење преговора; то је било паљење свију мостова на Сави и Дунаву. То није била министарска нота; то је била генералска наредба. Ту није имало шта да се разговара; ту је имало слмо да се каже: разумем\ Иза тог канцеларијског акта вирио је Мерзер и осећао се мирис барута, и пред целом ужаснутом Европом раскрилио се одједном бескрајни амбис рата са непрегледним морем крви. За један сат цео свет ]е био наелектризован. Људи су трчали као суманути, не само по Београду и Бечу него и по Берлину, Паризу, Лондону и Петрограду. Цело европско друштво било се узрујало као мравињак или зверињак пред страшну непогоду, и са свих страна света допирали су тужни и очајни крици милиона. Куцан е телеграфских тастера који су преко стотина хиљада изукрштаних жица преносили дипломатске шифре и комбинације већ се губило у пискавим звуцима труба и у језовитвм лупању звона која су, објављујући свеопшту мобилизацију, у исти мах објављивала погреб Мира и Цивилизације- И у том узбурка ном мору од људских страсти и друштвених елемената, у тој рици милитаристичких и шовинистичких 1 таласева, чули су се последњи уз- Ј вици Људскога Разума који је, преко Социјалне Демократије, по- ^ зивао све људе у дванајестом часу да не срљају у своју заједничку катастрофу. Узаман: највећи апостол Мира и Братства међу народима, племенити Жорес већ се купао у крви која је куљала из једне од најгенијалнијих глава у Историји Човечанства — и само после неко-

лико тренутака црвени пљусак, раван оном библијском Потопу, обавио је и почео давити целу Европу... И кад данас, после целе једне године дана, погледзмо у ток и резултате рата, морамо одмах поставити себи питање: па штл се свам тим постигло? и због чега је ова земља иагнојеиа милионима људских лешева и нађубрена најскупоценијим плодовима рзда и цивилизације? Нико није остварио ни стоти део онога што је сањао у почетку рата! Срби седе у Мокром .Пугу; Маџари у Земуну. Аустријанци су после џиновских напора успели да дођу до крајних граница —- своје територије; Руси су задовољни што непријатељ није с оне стране Карпата. Французи и Енглези имају више муниције но у почетку, али мање територије; а Немци, који су једино постигли позитивне резултате, желели би Мир па макар и на ранијој основици. На свима гтрачама су се на де изјалорич?; сви грандомански планови су банкротирали. Народи имају једно кр ; пно искуство више а, изгледа, чак и власници један драм памети више. Данас се види, много боље во у почетку, да је Једино Социјализам био у праву и да су социјалистички фантасти били Једини реални политич; ри. Али, какојескупо плаћено цело то искуство и како Је жалосну потврду Социјална Демократија добила за своје гледиште! Да би била унишгена мовинистичка илузија, требали су да буду прво уништени читави градови, крајеви и најскупоценији резултати културе; а да би европски управљачи стекли мало памети, милиони европских пролетера и сиромаха морали су да изгубе своје оцеве, синове, браћу, другове и пријатеље! И да ли су бар стеклн разума? и да ли су се бар сад опаметили? Нажалост, и Шо је у питању! Једино када бп закључили Мир, што пре закључили Мир, оОмах закључили Мир, ^могло би се рећи да су ови страшни догађаји уп цали нешто на њихово срце и њихову памет. Не ураде ли то сад, када су најповољнији објективни услови за Мир, европски власници отегнуће рат у недоглед? и онда ће ултиматум, који је гроф Бертхолд упутио 10 јула прошле године СрбиЈи, бити у ствари ултиматум који су капиталистички власници упутили Човечанству и хиљадугодишњим тековинама његове културе и цивилизације...

ИА БРЗУ РУКУ

Нов пријатељ Влада г. Пашића посШвила је за посланика Србије на Папипом двору г. Др. Михаила Гавриловића. На тпј начин, Србија је, у лицу Бенедикта XV, стекла још једног моћног пријатеља који ће потпомоћи наше националне аспирације. Сазнао сам да је Папа већ понудио своје пријатељске услуге Србији у преговорима које она већ у велико води са Господом Богом због неких територија и неколико звезда на небеском своду. Папа нам је обећао и Нептун и Сатурн и Марс , — у толико пре, вели, што су врло м ошави изгледи на Далмацију, Хрватску и Бгнат...

Италија и Тројни Споразум Сигуран сгвезник! Италија је неки нарочиги савезник, своје врсте. Тројни Споразум, коме се Италија већ придружила, није нимало задоволза.ч њеним држањем Белики париски лисг Јоигпа1 Јез 06ћа18 пише ово: „Из Рима стижу извештаји да Италија неНе да узме учешћа у рату против Турске. Она неће да узме учешћа чак ни у поморским борбама. Будућност ће показати како треба мислити о овом држању Талијана Учешће у д-цдзнслско! гкспедицији и на суву и ва ч р> од <з в^оредно је великог значаја за решење неколико не само војннх него н политичких задатака Зар Италија нема још сада разлога да о6јзви рат Турској? Она може да узме за повод непријатности које јој се праве у Либији. Сем тога, Талијани не могу заборавити да је један од разлога због којих су пришли Тројном Споразуму и тај да би узели учешћа у ликвидацнјн турскога наслеђа А на то учешће они се не могу надати ако не учествују и у рату против Турака“.

Бугарска и Турска Око чега се воде преговори Како уверава угледан лист Рускија Вједомости, руски дипломати сматрају !да се турско-бугарски преговори воде само око тога да Бугарска пропушта војни !материјал за Турску. Пријагељска неутралност Бугарске за Турску је данас од врло великог значаја. Међутим не сматра се у руским дипломатским круговима за могућно да Бугарска ступи на страну непријатеља РусиЈе. Енглези на острву Криту Као у својој кући! Како јавља солунски лист Неа Алишиа, Енглези су почели већ на острву Криту, у месту Суда, претходне радове за подизање једног болничког центра где ће се смешгати болесни и ран.ен,. савезнички војници. Тај корак је диктован нуждом Тројнога Споразума. На Малти, која је енглеско оггрво, нема више слободних места за смештање болесника и рањеннка, а сем тога Малта је и сувише далеко од Дарданела.

ј р)-.ии 1ТН АДМИНИСТРМ1ИЗ" НАЛАЗЕ СК „ АМПАРИЈВ V Ш* „Г У Т Е Н ^ ? Р г * Број 5 па^ Излазе сваки лан

Грчка и Италија Грци одговарају ТалиЈ'анима равном мером и набијеном Атински лист Емброс, орган владин, одговара у броју од 20 јуна на талијанске нападе у којима је речено да су Грци достојни потомци својих гусарских предака. Емброс каже: „Талијански листовн иас називају гусарским потомцима. Ми не можемо пор-ћн један део истине коју садржи у себи ово исмевање јелинизма. Међутим зна се да су гусари ипак били храбри људи и да су нападали противника ј .вно, а не из заседе, подло. У овом моменту Игалија никако не симпатише Грцима. То се може објаснити отимачком политиком коју воде Талијани и према Додеканезу и према Арбанији, и према Епиру, где већ има признатих грчких права. Ненаситост Италије изазива незадовољство и код Срба. Италија је донела споразуму свој проширени стомак и своје сасвим измршавеле мишиће*.

Вмерика и Немачка Шта би за Немачку значио један рат са Сједињеним Државама Односн према Америци данас су једна од најважвијнх тачака дневнога реда у Немачкој. О томе питању адмирал фон Трупел написао је у Тагу један интереСснгач чланак са овим закључцима: „Један рат Немдчке са Америком, или само прекидање дипломатских одпоса. које ће нзшим нспријатељима помоћн исто толико као и учешће Америке у рату, повредио би наше интересе много више него што се то мисли у извесним круговима нашег народа. У току времена, Америка би могла бацити на нас велику морску и сувоземну силу, а поврх тога и подводне лађе и цепелине првога реда. А исто тако имали би '• много опасности за наше економске и политичке иитересе, Не само што би Сједињеие Државе конфисковале немачке еспапе, уништиле немачка подузећа н установе у Америци, интернирале масе немачких радника и узеле у своје руке једну велику трговачку флоту која би нам у будућносги правила грдну конкуренцију, него би још потнуно затвориле прстен који Енглеска обавија да би потпуно изоловала Немачку и Аустрију од осталога света. И ако код нас још није наступила глад. Енглеска и Америка, уједињене, имаће у рукама средстава да врше силан утицај на мале неутралне државе са којима још можемо да одржавамо везу; гоњене својим инстинктом за остварење старих политичких жеља, оне могу лако стати на страну наших непријатеља".

И Шведска се љуља Све је мање неутралних Шведски министар председник Хамерскјелд изјавио је једној делегацији Шведскога Конгреса за Мир да Шведска не жели рат, али да би било погрешно мислити да Шведска жели да нзбегне рат по сваку цену и при свима околностима, н да би друге државе могле поступати према њој по свом е ћефу без икакве опасносги. Изгледа да је ово упућено на адресу Русије.