Radno i socijalno pravo

106 Д. Јеринић: Престанак радног односа по сили закона

тности или дужности и забране јавног иступања, могу изрећи и малолетницима ако им је изречена васпитна мера или малолетнички затвор.

Заштитне мере су посебне врсте санкција које се могу изрећи за прекршаје и привредне преступе којима се отклањају услови и могућности за даље чињење таквих прекршаја или привредног преступа. За прекршаје, заштитне мере се могу прописивати уз казну затвора или новчану казну. Тако су републичким законима о прекршајима прописане, поред осталих, и следеће заштитне мере: обавезно лечење алкохоличара и наркомана и удаљење странаца са територије Југославије. Обе ове мере проузрокују одсуствовање с рада у краћем или дужем трајању, или трајно. Законом о привредним преступима нису предвиђене заштитне мере чијом применом би запосленом било онемогућено да долази на посао.

Васпитне мере су специфичне санкције намењене и прилагођене узрасту учиниоца кривичних дела и прекршаја. Те мере изричу се малолетницима који у време обављања кривичног дела нису навршили осамнаест година. Сврха васпитних мера је да се пружањем заштите и помоћи малолетним учиниоцима кривичних дела, надзором над њима, Њиховим стручним оспособљавањем и развијањем личне одговорности, обезбеди њихово васпитање, преваспитање и правилан развој. Васпитне мере су дисциплинске мере, мере појачаног надзора и заводске мере.

Због спровођења мера безбедности извесно је једино то да радни однос престаје страном држављанину који буде протеран из земље, с обзиром на то да се у одлуци којом се ова мера изриче мора навести за које време се странац протерује из земље, а та мера може да траје најмање једну годину. Према томе, оног дана кад странац буде напустио територију Југославије биће извесно да се према њему спроводи мера безбедности због које мора да буде одсутан с рада дуже од шест месеци. Међутим, кад је реч о спровођењу друге две мере безбедности (обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи и обавезно лечење алкохоличара и наркомана), настају дилеме. Примедбе се односе на то да Законом није одређено временско трајање ових мера безбедности. Те мере се примењују док за тим има потребе, а чим престану разлози због којих се спроводе – мере се укидају. Дакле, даном почетка примењивања тих мера није познато да ли ће због тога запослени бити одсутан с рада у трајању дужем од шест месеци. Поред тога, обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи примењује се према неурачунљивим учиниоцима кривичних дела. С обзиром на то да се под неурачунљивошћу подразумева немогућност, односно неспособност учиниоца да схвати значај својих дела и немогућност, односно неспособност да управља својим поступцима, код таквих лица не постоји невиност, па ни кривична одговорност. Узрок таквом стању налази се у душевној поремећености (трајној или привременој). У теорији кривичног права преовлађује