Radno i socijalno pravo

Д. Паравина: Међународни радноправни стандарди и југословенска регулатива о раду 23

нпр., прва од њих обухвата: а) синдикалне слободе»), 6) забрану принудног рада и в) једнакост шанси и третмана у радном праву.)

Усвојених 180 конвенција закључно са 1996. годином доживело је чак 6390 ратификација у земљама чланицама МОР-а, од којих и у Југославији 76. По том критеријуму наша држава, заједно с Мексиком, дели високо 15, и 16. место. Више ратификација имају само Шпанија (125), Француска (115), Италија (102), Уругвај (101), Норвешка (100), Холандија (94), Белгија, Куба и Финска (по 87), Шведска (85), Пољска (81), те Бразил, Бугарска и Енглеска (по 80).7)

Већ и летимичан поглед на усвојене и ратификоване конвенције, као и акцептиране препоруке, на њихову тематику и систематику упућују на закључак о већ оствареном високом нивоу хармонизације радног права на универзалном међународном плану каквим се може похвалити ретко која друга грана правног система. Ту погодност, како мислимо, без колебања и у доброј вери (бопа 1де5) треба користити и у југословенској радноправној регулативи. Ово тим пре што се радно право наше земље током релативно дуге владавине једнопартијског социјалистичког самоуправног система значајно удаљило од оног класичног какво важи у међународној заједници и демократским развијеним државама с тржишним условима привређивања: у категоријално-појмовном и садржинском смислу, као и у погледу унутрашње систематике“)

Интернационализацији права у вези с радним односима значајно је допринела, после Другог светског рата, Организација уједињених нација (даље: ОУН) у оквиру својих напора интернационализације права човека уопште. Тако је она најпре 10. децембра 1948. усвојила Универзалну декларацију о правима човека. а потом у њој садржана опредељења развила, конкретизовала у значајној мери и претворила у директне обавезе својих чланица држава уговорница усвајањем и отварањем за ратификацију међународних пактова о правима човека из 1966. године) Универзална

декларација о правима човека проглашена је као заједнички стандард који

5 Више о синдикалним слободама види др Д. Паравина: Синдикалне слободе и запослени, у тематском броју часописа Правни живот “Право п стварност , том Ш, Београд, 1997, стр. 501-511: др П. Јовановић: Синдикалне слободе и права запослених, у тематском броју часописа Југословенског удружења за радно правом социјално осигурање Радно и социјално право “Радно право у условима тржишног привређивања , Београд, бр. 1-3/97.

6) Видим. Мај соз, наведенео дело; BIT: Les normes internationales du travail, op. cit., erp. 95103 идр.

7) Упореди BIT: Listes des ratifications par convention et par pays, Genéve, 1997. godine.

8) Више о поменутом удаљавању види у раду дрД. Паравина: Нови тренд у регулисању радних односа, Право и привреда, Београд, бр. 9-10/97, стр. 1-10

9) Југословенска ратификација у "Сл. листу СФРЈ, Међународни уговори“, бр. 7/1971