Radno i socijalno pravo

Др Р. Брковић: Актуелна питања о радним судовима у Европској унији 287

Унији (Treaty on European Union)?) није прецизно одређен њен правни и политички статус. Унија је правно одвојена од: Европске економске заједнице, Европске заједнице за угаљ и челик и Европске заједнице за атомску енергију, али и поред тога, она нема статус правног лица. Након ступања на снагу Уговора о оснивању Европске уније било је неопходно да се регулише питање поделе надлежности између Европске заједнице и држава чланица. По својој структури и садржини норми, сматра се да је комунитарни правни систем врло сложен, да он има аутономне правне изворе, своје органе и специфичан поступак стварања и тумачења донетих правила. У правној доктрини, не постоји јединствено схватање које све правне норме чине комунитарни правни систем. Према ужем схватању, комунитарно право чине уговори о оснивању и секундарни акти које доносе органи Заједнице (Савет, Комисија и Европски парламент) у виду правила, упутстава, одлука, препорука и мишљења, као и право које ствара Суд правде,)) али не и норме националних права, која се стварају у државама оснивачима. Према ширем схватању, у комунитарно раво спадају прописи које су створили органи заједнице, као и правила међународног и унутрашњег права држава чланица.5)

Анализом праксе Суда правде, може се закључити да Суд правде, у поступку одлучивања по претходним питањима, води рачуна и о усклађености националног права са комунитарним правом. Ово овлашћење Суда произилази из правне природе Уговора о оснивању Европске Уније. Наиме, државе оснивачи преносе на Унију и део свог националног суверенитета, укључујући и судску функцију највише инстанце у Унији. Из наведеног произилази да је Суд правде, у циљу обезбеђења јединственог функционисања Заједнице, овлашћен да тумачи не само норме које се доносе на нивоу Заједнице већ и норме држава чланица. Наведене чињенице иду у прилог ширег схватања појма комунитарног права, као права које се састоји из хетерогених норми које се могу поделити у две групе: прву групу, чине норме које спадају у искључиву надлежност Заједнице и оне представљају аутономно право Заједнице док, у другу групу спадају норме које свој правни основ налазе у општем, међународном и унутрашњем праву држава чланица.

с

Међутим, у теорији норме које представљају изворе комунитарног права могу се класификовати и у односу на субјекте који их доносе, тако да се може говорити о четири групе норми комунитарног права.

be

) Уговор је потписан у холандском граду Мастрихту, 7. фебруара 1992. године, објављен је у Службеном листу Европске заједнице ОЈ, Но. Ц 191/1992, од 29. јула 1992. год., п. 1, а сту-

пио је на снагу 1. новембра 1993. год.

*) Зименкова, О. Х., Право Европенского зкономического сообшества и проблема его

примененил националђнеми судами, Проблемљг совершенствованил советского законо-

дателђства: Трудњ,, НИИ, СЗ, 1981., ВБ. 21.

5) Р. Вукадиновић, нав.дело, стр. 36.