Radno i socijalno pravo

,

292 Др Р. Брковић: Актуелна питања о радним судовима у Европској унији

Осим наведеног разлога, у теорији радног права истичу се и следећи разлози за оснивање радних судова: неповерење удружења запослених у редовне судове, за које се сматрало да углавном штите интересе послодаваца; поступак пред редовним судовима је компликован и дуго траје и неефикасан је, а трошкови су знатни; судије које су судиле радне спорове често су истицале да недовољно познају институте радног права и да их стога не могу тако успешно решавати, као што је то случај са другим cnoposuma.!9) Cau наведени разлози, били су пресудни за оснивање радних судова, као специјализованих судова, који суде радне спорове, како индивидуалне тако и колективне.

Први радни судови, под називом “Савет праведних људи" 20) (сопзе де рта ћоттез5) основани су у Француској. У Француској се историја радног судства скоро поклапа са настанком и развојем изборних судова. Први савети “људи добре воље“ настали су пре 1789. год., али су били ужег типа, везани за мање друштвене (радне) групе. Касније, 1806. год. у Лиону, међу произвођачима свиле покренута је иницијатива за оснивање специјализованог суда, који је за разлику од редовних судова, ближе “везан, па и боље обавештен о проблематици радних конфликата тако да је први савет праведних основан од стране Наполеона 1 1806. год. који је био надлежан да одлучи о споровима између радника и послодаваца поводом примене уговора о раду. Занимљиво је истаћи да је у Француској, број изборних судова у периоду од 1830. до 1892. год., порастао од 53 на 146, а број предмета од 11.000 на 52.000. Касније судови су дељени на секторе (нпр. трговачки, индустријски), а право избора за судију проширен је и на жене.21)

Под утицајем Француског заштитног закононавства савети праведних основани су, у скоро свим већим градовима Енглеске, а након тога, у Белгији, Холандији, Луксембургу и у неким индустријским градовима Немачке. Касније, и у Италији 1878. год. у Португалији 1889. год. основане су институције за решавање радних спорова сличне саветима праведних. Крајем ХЛХ века у Швајцарској, Норвешкој, Грчкој, Италији и Аустрији установљени су судски органи попут Француске и Немачке.

У Србији, Законом о радњама из 1910. год. предвиђено је увођење судова добрих људи у свакој вароши и већем индустријском месту за радње и предузећа.22) У Београду је 1912. год. основан први суд добрих људи. Ти

19) Annie de Roo & Rob Jagtenberg, “Settling Labour Disputes in Europe’, Kluwer law and Taxation Publishers, Deventer — Boston,1984, crp. 56.

20) У Француској, “слично Радним судовима постоје Већа добрих људи као радни трибунал на нивоу Департмана, видети, Б. Лубарда, Лексикон индустријских односа, Београд, 1997., стр.165; Д. Перишић, Судска заштита права из радних односа, Београд,1958.

21) Buse: A. Supiot, Les juridictions du travail, Paris,1987., p. 6-7.

22) Чланом 80. ст.1. Закона о радњама прописано је да “за расправу спорова који ce породе између послодаваца и ученика, помоћника или радника, а који потичу из односа регулисаних овим законом, установиће се суд добрих људи“.