Radno i socijalno pravo

Проф. др П. Јовановић: Актуелна питања у регулисању односа 32 на тржишту радне снаге

Је ___-_-____________| 0 | _м- ee виси, изгледа, и од јаза између оних који реформом добијају и оних који губе, оних који подржавају и који оспоравају реформу. Међутим, треба имати у виду да су у истом "чамцу" и они који добијају и они који губе. Деценије су потврдиле начело да беда ма где постојала представља опасност за све. ¥3 то, незапосленост, сиромаштво и друге социјалне болести су не само морално неприхватљиве већ и економски дугорочно штетне.

Суочени смо са појавом, са једне стране, брзог богаћења једног дела становништва у области снабдевања и приватног бизниса на рачун ниских зарада запослених и несигурног запослења, уз минимум социјално-заштитних мера, и, са друге стране, сиромашења широких радничких слојева у другим областима друштвеног рада. Не треба сумњати у то да никакве нагле економске и социјалне поларизације не могу представљати позитивну карактеристику садашњем времена нити добру визу за будућност. Битни критеријум за вредновање садашњег времена јесте, свакако, успех у обезбеђивању услова за ефективнији рад, бољи животни стандард и социјалну сигурност запослених и свих грађана.

Инсистира се на безусловом "пресађивању" неких основних начела по којима функционишу развијени друђтвени системи (приватна својина и предузетништво, слободна конкуренција и слобода уговарања, нормативна апстиненција државе на тржишту радне снаге итд). Али заборавља се да и ова начела имају различите манифестационе облике и да се разликују од једног до другог региона у развијеном свету.

Имајући у виду наше прилике и потребе (јуче и данас), изгледа да нам највише одговара онај својински, тржишни и социјални систем који респектује међузависност економских и социјалних потреба. Заправо, систем који карактеришу социјална кохезија друштва и социјално-заштитне функције државе. То је систем "социјалне тржишне привреде" који је, у већој или мањој мери, присутан и у развијеним земљама Европе. Да би тај систем могао да функционише морају се обезбедити све претпоставке за комплементарно когентно и аутономно регулисање односа на тржишту радне снаге и капитала. Либерално-тржошни систем, који се такође заговара, карактеришу оскудна улога државе, а јака и слободна приватна иницијатива, снажна финансијска и потрошачка оријентација, брзо богаћење на кратки рок, маргинализовање социјалних проблема и социјалних инвестиција итд.

И историјат односа на тржишту радне снаге показује да је том тржишту иманентна и когентна и аутономна регулатива. Ипак, уколико је држава когентним правом, више но што је потребно, уређивала правила понашања на тржишту радне снаге, утолико је ово тржиште бивало мање тржишно. Дакле, проблем је у томе како наћи праву "меру" државног интервенционизма, када она мора да респектује и економске и социјално – заштитне потребе друштва. Тај проблем је још израженији када су у питању друштва у транзи-