Radno i socijalno pravo

Љ. Радифковић: Старосна пензија 351 те накнаде, с тим што се та накнада прерачунава коефицијентом за валоризацију из године у којој је остварена. Износ ове накнаде се, при утврђивању пензијског основа, не умањује за време привремене спречености за рад (боловање) већ се узима у пуном, односно несмањеном износу. То значи, да се у овом случају за утврђивање пензијског основа узима зарада коју инвалид рада са преосталом радном способношћу остварује на другом одговарајућем послу и накнада због мање зараде на другом одговарајућем послу у пуном износу. По својој природи ова накнада чини саставни део остварене зараде инвалида рада и у целини се, са оствареном зарадом на другом одговарајућем послу, узима за утврђивање пензијског основа.

Кад осигураник нема десет година осигурања из којих се узима зарада, накнада зараде, односно основица осигурања, пензијски основ се утврђује на основу зарада, накнада зараде, односно основица осигурања за онолико година колико је осигураник имао. Осигуранику који није остварио зараду, накнаду зараде, односно основицу осигурања најмање за једну годину осигурања, за утврђивање пензијског основа узимају се, према члану 29. став 2. Савезног закона, износи утврђени колективним уговором за одговарајућу категорију стручности. Међутим, како се та питања више не утврђују колективним уговором, остало је да те износе утврди фонд својим општим актом, придржавајући се критеријума за уређивање зарада прописаних колективним уговором. С тим у вези, републички фондови за пензијско и инвалидско осигурање донели су одговарајуће одлуке о одређивању износа који се узимају за утврђивање пензијског основа (нпр. Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање запослених, донео је Одлуку о одређивању износа који се узимају за утврђивање пензијског основа - “Службени гласник РС" број 2/98).

Осигуранику - запосленом за утврђивање пензијског основа узима се зарада, односно основица осигурања остварена на основу годишњег обрачуна, према подацима утврђеним и унесеним у матичну евиденцију. Зарадом, у овом смислу, сматра се зарада умањена за све плаћене доприносе за социјално осигурање и порезе без олакшица, по основу те зараде, а основицом осигурања, сматра се основица осигурања умањена за све плаћене доприносе за социјално осигурање по основу те основице.

Према члану 5. Републичког закона, зарада остварена у једној календарској години се своди на просечни месечни износ који одговара заради за пуно радно време, на следећи начин:

1) укупан износ зараде која се узима за утврђивање пензијског основа, који је осигураник остварио за једну календарску годину, подели се укупним бројем часова за које је остварена та зарада, у пуном радном времену, времену краћем од пуног радног времена и времену дужем од пуног радног