Radno i socijalno pravo
356 Љ. Радифковић: Старосна пензија
Како старосна пензија може износити највише 85% од пензијског основа, тај проценат има осигураник мушкарац са навршених 40 година пензијског стажа, а осигураник жена за 35 година пензијског стажа. Ово стога што су повољнији и услови пензијског стажа за стицање права на пуну старосну пензију осигуранику жени.
СЛОБОДНО РАСПОЛАГАЊЕ СА ПРАВОМ НА РАД И ПРАВОМ НА СТАРОСНУ ПЕНЗИЈУ
Услови утврђени прописима о радним односима за престанак радног односа по сили закона због навршених година живота (65, односно 67) и стажа осигурања од 15 година, не поклапају се са прописаним законским условима за стицање права на старосну пензију. Односно постоји време између у коме запослени радник може и даље да користи право на рад, до престанка радног односа по сили закона, а може и да оствари стечено право на старосну пензију. Нпр. осигураник мушкарац који има навршених 60 година живота и 20 година пензијског стажа испуњава услове да оствари право на старосну пензију, али има право и даље да настави са радом пошто нема навршених 65, односно 67 година живота. Или, осигураник жена која има навршених 55 година живота и 35 година пензијског стажа, испуњава услове за стицање права на старосну пензију, и то у пуном износу од 85% од основа, али има право и даље да ради, с обзиром да нема навршених 65, односно 67 година живота.
У овим случајевима, за време између, тј. у времену од испуњења услова за стицање права на старосну пензију до испуњења услова за престанак радног односа по сили закона, запослени сам располаже са својим правом на пензију и правом на рад и сам се опредељује да ли ће да оствари стечено право на старосну пензију или ће да настави и даље да ради. То значи, да се запослени радник сам опредељује које ће од ових права да користи. На ту одлуку, не може да утиче послодавац запосленог радника. Наиме, чести су случајеви да послодавац врши притисак на радника да, када испуни прописане услове за стицање права на старосну пензију, прекине радни однос и “иде у пензију. Таква понашања послодавца су супротна прописима о радним односима, јер сваки запослени радник има право на рад до наведених горњих граница живота, када радни однос престаје независно и од воље радника и од воље послодавца.