Radno i socijalno pravo

Д. Ковијанић: Социјални елементи у институту — престанак радног односа... 169

У поменутој Конвенцији, одредба о обавештавању радничких представника“ о разлозима престанка радног односа запосленим, обавезује послодавца на пружање одговарајућих информација које оправдавају разлоге престанка радног односа запослених због наступајућих промена које послодавац намерава извести. Овим обавештавањем, радничким представницима се пружа могућност за консултације о мерама које треба предузети да би се спречили или свели на најмању меру прекиди радног односа и ублажиле штетне последице прекида радног односа. Обавеза послодавца према радничким представницима не исцрпљује се пружањем благовремених и одговарајућих информација (о намераваним најзначајнијим променама и вероватним последицама тих промена; о броју и категоријама запослених на које ће се могуће односити прекид радног односа; о року у коме послодавац намерава да изврши раскид радног односа; и др.). Поменуте информације уводе раднике представнике у могућност укључивања у консултације са послодавцем и надлежним органом (надлежном организацијом за послове запошљавања) о мерама које треба предузимати за санацију последица које могу произићи из намераваних промена у организацији.

У оквиру социјалних мера којима се доприноси санацији последица промена спадају све оне које доприносе да се сведе на најмању меру прекид радног односа и ублаже његове штетне последице, као: налажење алтернативног запослења за оне који долазе под потенцијални удар раскида радног односа; ограничавање запошљавања нових радника у време вршења промена у организацији, јер је несврсисходно истовремено раскидање радног односа за једне и запослење за друге у истој организацији и у исто време; протезање смањења радне снаге на одређени временски период, како би се омогућило природно смањење радне снаге; смањење дневног трајања радног времена, смањењем броја радних сати прерасподелом обавеза на оне који су потенцијални вишак, како би и они радним ангажовањем у овом виду прерасподеле радних обавеза и смањеног броја радних сати, остали у радном односу; добровољно привремено пензионисање, којим се ствара могућност за останак у радном односу сразмерног броја запослених из контингента потенцијалног вишка запослених; и сл.

Е Конвенцијом 135 – Конвенцијом о радничким представницима (усвојеном 1971. године на 56. заседању Опште конференције Међународне организације рада у Женеви), одређен је појам "представник заинтересованих радника". По овом одређењу, то су они раднички представници који су признати као такви од стране националног законодавства у складу са овом Конвенцијом. Према нашем законодавству за "радничког представника" одређени су Законом о основама радних односа: "представник запослених", односно "представник синдиката" —"синдикални повереник": а према републичким законима о радним односима: "представник синдиката".