Radno i socijalno pravo

Ј. Славнић: Значај осигурања имовине и лица у запошљавању технолошких вишкова... 185

кнаду, ако је осигураник услед несрећног случаја био привремено неспособан за рад и 4. накнаду до уговореног износа трошкова лечења које је осигураник сам платио и који не падају на терет здравственог осигурања.

Позитивна страна овог осигурања са становишта запосленог коме због губитка радне способности може да престане радни однос, јесте што се њиме запосленом обезбеђује покриће од несрећног случаја и то од повреда на раду и ван рада, свих 24 часа. Затим због тога, јер се осигурана сума, односно њен део исплаћен запосленом који је претрпео делимичан инвалидитет, може кумулирати са овим истим накнадама из осигурања од последица несрећног случаја које је запослени индивидуално закључио са друштвом за осигурање или су га закључили као колективно осигурање други субјекти (у оним осигурањима од последица несрећног случаја у којима је запослени осигуран као, на пример, штедиша пословне банке или туриста или излетник од стране туристичке организације која организује његово путовање). Треба напоменути да је позитивна особина колективног осигурања запослених од последица несрећног случаја, и то да се премија осигурања за ово осигурање сматра трошком пословања послодавца и да је зато ослобођена плаћања пореза, те да је због тога ово осигурање масовно и да као такво улази у ред јефтиних осигурања.“

Негативна страна колективног осигурања запослених од последица несрећног случаја је у томе што је оно по својој правној природи осигурање од одговорности предузећа или другог субјекта који је уговарач овог осигурања. Стога се исплаћена осигурана сума, односно део исплаћене осигуране суме из овог осигурања запосленом урачунава у накнаду коју уговарач осигурања који је одговоран за наступање несрећног случаја (предузеће) треба да исплати запосленом по основу своје одговорности за његово наступање.

3.2. Колективно осигурање живота

И колективно осигурње живота радника (запослених), као и колективно осигурање радника од последица несрећног случаја може да уговори и премију плаћа предузеће. Тада оно са становишта заштите запосленог коме престаје радни однос и уопште свих запослених који у том осигурању имају положај осигураника има сличну функцију, економску и социјалну, као и колективно осигурање радника од последица несрећног случаја.

О масовности и економској прихватљивости премије за колективно осигурање радника од последица несрећног случаја довољно говори податак да је нпр. А. Д. ДДОР “Нови Сад“ почетком 2000. год. имало уговоре о овом осигурању којима је било обухваћено 500.000 радника (М. Лисов, Значај колективног осигурања радника до последица несрећног случаја у систему заштите на раду, Лист ДДОР “Нови Сад", март–април 2000, стр. 3)