Radno i socijalno pravo

28 Б. Шундерић: Закони од значаја за радни одпос

положаја запосленог (нпр. дисциплинске одговорности) или у функцији остваривања укупног радноправног положаја запосленог.

Узмимо за пример један институт да бисмо показали како се у његовој примени примењују одредбе три закона. Нека то буде дисциплинска одговорност запослених у органу унутрашњих послова (Министарству унутрашњих послова). Пре свега треба да знамо да је дисциплинска одговорност регулисана законима о радним односима (општи режим) и Законом о радним односима у државним органима (посебан режим - само за државне органе). Такође треба знати да постоји Закон о органима унутрашњих послова. Запослени у органу унутрашњих послова је учинио повреду радне обавезе и траба да се утврди његова одговорност. Шта сад треба чинити; Извођење радњи и поступка за утврђивање одговорности мора се извршити по прописима. Одредбе којег закона од три наведена ћемо применити Опште је правило да првенство у примени, у случају када је неопходно на један однос применити два или више закона. има посебни закон. Ту важи принцип јех зрестаћ аетоваг legi вепетап. Посебан је онај закон који регулише само радне односе који се успостављају у одређеној делатности или група делатности или код групе послодаваца. Он се примењује само на запослене код послодаваца који обављају одређену делатност односно одређене делатности (здравствена делатност, државни органи, универзитет) и не може се примењивати на друге послодавце и запослене код њих. На пример, не може се примењивати Закон о универзитету на запослене у средњим школама или пак Закон о јавном тужилаштву на запослене у Влади. Посебни закон, дакле, најнепосредније изражава потребе одређене делатности за одговарајућом правном регулативом. Прво, дакле, примењујемо одредбе Закона који је најближи послодавцу (органу унутрашњих послова), а то је Закон о органима унутрашњих послова. Овај закон је посебни закон, јер је донет само за органе унутрашњих послова и примењује се само на запослене у овим органима. Он садржи одредбе о дисциплинској одговорности запослених (чл. 49 до чл. 55) којима регулише: лакше повреде радних обавеза, казне које се изричу за лакше односно теже повреде радних обавеза. органе који утврђују одговорност и изричу санкције, јавност поступка, искључење јавности, ко може бити бранилац радника и рок застарелости покретања и вођења поступка. Дакле, предност у примени има Закон о органима унутрашњих послова. Одредбе које он садржи о дисциплинској одговорности запослених, у овим органима, искључују примену другог закона који, такође, садржи одредбе о дисциплинској одговорности.

5 л. гласник Р. Србије. бр. 44/1991.