Radno i socijalno pravo

Р. Брковић: Запошљавање у омладинским и студентским задругама 41

У пракси се поставља питање како разумети и применити одредбу чл. 4, ст. 4. Општих правила омладинског и студентског задругарства, којом је прописано да се висина, рок и начин уплате чланарине, како фиксне тако и варијабилне, регулише ошштим актом задруге а на основу критеријума који су одређени Општим правилима омладинског и студентског задругарства и другим општим актима Савеза омладинских и студентских задруга Југославије.

Овом одредбом свакој задрузи, сходно принципу аутономности, даје се право да својим општим актом одређује висину, рок и начин уплате чланарине. Значи, уважавају се специфичности сваке задруге полазећи од критеријума: величине студентске задруге, броја задругара, подручја на ком послује, да ли на тој територији постоје и друге студентске задруге и сл. Стога, сматрамо да је ова одредба у реду. Али, други део одредбе чл. 4. ст, 4. не може да се прихвати из два разлога: први, оваквим нормирањем повређује се принцип самосталности задруге; други, шта је са задругама које нису чланице Савеза; Ако се прихвати ова одредба, онда се не поштује принцип добровољности студентске задруге. Сматрамо да ова одредба мора бити промењена уз уважавање основних задружних принципа.

6) Циљеви студентске задруге су специфични у односу на друге врсте задруга. Наиме, циљеви студентске задруге су да се њеним оснивањем омогући и стимулише запошљавање студената, ђака и незапослених лица у циљу постизања одређених интереса у економско-социјалној, хуманој и васпитно-образовној сфери друштвеног живота.15

7) Полазећи од правног карактера задруге као непрофитне институције, задругу не могу основати предузећа, установе ни друга правна лица, као ни друга физичка лица осим студената, ученика и незапослених. Из правне природе задруге може се закључити да ни правна ни физичка лица не могу, према позитивном праву, бити власници студентске задруге.

8) За разлику од других задруга, а полазећи од циљева који се желе постићи оснивањем студентске задруге, код ове задруге посебно су значајни следећи задружни принципи: солидарности; узајамности и хуманости (нарочито изражени код распореда послова, код повреда на раду, тежих болести, помоћи тешко оболелог у породици и сл., и правичности. О овим принципима биће више речено код стицања и престанка статуса задругара, као и код остваривања одређених права.

9) Код студентских задруга специфично је да се код свакодневног извршавања послова, који су означени у упуту - уговору, остварује однос

М. Влатковић. Омладинске и студентске задруге у запружном систему. Београд. 1999.. стр. 78.