Radno i socijalno pravo

170 П. Михајловић: Пресшанак радног односа према Закону о раду и осшваривање

Права на новчану накнаду за време привремене незапосленосши

обезбеди обављање других послова, односно да га оспособи за рад на другим пословима, а према члану 119. истог закона, запослени коме послодавац после исплате отпремнине из члана 117. овог закона, откаже уговор о раду због прстанка потребе за његовим радом, остварује право на новчану накнаду и право на пензијско и инвалидско осигурање и здравствену заштиту, у складу са прописима о запошљавању.

Према томе, запослени коме је радни однос, односно основ за обавезно осигурање престао због престанка потребе за обављањем послова на којима је радио, у складу са наведеним одредбама Закона о раду, остварује право на новчану накнаду сагласно одредбама члана 12. став 1. тачка !. Закона о запошљавању и остваривању права незапослених лица, као и право на пензијско и инвалидско осигурање, у складу са прописима о здравственом осигурању, за време исплате новчане накнаде.

Међутим, Законом о раду је измењен поступак за утврђивање вишка запослених, као и права која по том основу запослени могу да остваре, због чега је потребно у овом напису нешто шире то објаснити. Наиме, предвиђена су два различита поступка за утврђивање и решавање вишка запослених, у зависности од броја запослених код послодавца и броја запосених којима послодавац намерава да откаже уговор о раду у календарској години, због престанка потребе за обављањем одређених послова услед технолошких, економских или организационих промена.

Послодавац који има мање од 50 запослених на неодређено време, није дужан да доноси програм решавања вишка, независно од тога ком броју запослених намерава да откаже уговор о раду, нити да утврђује да ли запосленом може да обезбеди обављсње других послова, односно да га оспособи за обављање других послова, али је дужан да утврди технолошке, економске или организационе промене које представљају разлог настанка вишка запослених.

Послодавац који има више од 50 запослених, дужан је да донесе програм само ако намерава да откаже уговор о раду за више од 10 % од укупног броја запослених на неодређено време у току календарске године. Ако послодавац намерава да откаже уговор о раду за мање од 10% од укупног броја запослених у календарској години, нема обавезу доношења програма. У оба случаја, послодавац је дужан да претходно утврди разлоге настанка вишка запослених (технолошке, економске или организационе промене), као и могућности за обезбеђивање других послова (са пуним или непуним радним временом, за рад код истог или другог послодавца), односно да га оспособи за рад за обављање других врста послова. ===>