Radno i socijalno pravo

В. Брајић: Права радника и послодаваца и заштита права у радном спору 35

дефиниције, већ одређивање правила у којима ће бити сдржан опис (или идентификовање) битних услова (елемената), који разлоге за отказ чине довољним, односно оправданим.

То значи није довољно, да се у отказу уговора о раду, наведе разлог (основ) како је поменут у закону и одговарајућа тач. или ст. чл. 101. ЗОР. већ треба да се наведу битни елементи ситуације, који отказ чине оправданим.

1. Ако пођемо од одредби како су дате у чл. 101. ЗОР-а, онда је за 1, и 2. тач. ст. 1. (радне способности) требало одредити који су то елементи, и под којим условима и са којом процедуром, ће отказ у овим случајевима. бити оправдан. Правила која садржи Закон о основама радних односа могла би бити оквир, како се одређују оправдани разлози. Уосталом у радном спору, странка би се могла позвати, на одредбе Савезног закона (који је још увек на снази). Као алтернатива би могла бити фариј и гана правила која би одредила под којим условима се у случају тач. 1. и тач. 2. ст. 1, чл. 101. ЗОР може отказати уговор о раду. Таква правила би могао да садржи колективни уговор, а најмање што би се морало учинити, да таква правила буду унета у правилник о раду (општи акт послодавца). Правила треба да одреде основне елементе и (услове) на основу којих ће се знати шта значи ако је утврђено да запослени не остварује резултате рада, односно да запослени нема потребна знања и способности...

2. Исто важи и за тач. 3. и 4. које се односе на отказивање уговора о раду због повреда радне обавезе утврђене уговором о раду, односно, ако не поштује радну дисциплину.

Док би се за повреде предвиђене уговором о раду могло узети да оне садрже потребне услове, и елементе, на основу којих се може правилно утврдити постојање оправданих разлога. За престанак радног односа, поставља се питање који су то оквири за многобројне појединачне уговоре. Ако оквира нема, који би били у основи одређени Законом, или правилима о колективним уговорима и општим актима. онда нису одређене границе уговорног регулисања у погледу утврђивања радних обавеза и дисциплинске одговорности. Тада су могуће многобројне варијанте и разлике. Како то све, урамити у оквир оправданог разлога за отказ.

Постављају се слична питања у погледу утврђивања услова и елемената за оправдане разлоге, код отказа због непоштовања радне дисциплине, или понашања запосленог због кога не може више да настави са радом код послодавца. Овде опет није јасно која су то правила, на основу којих ће отказ уговора о раду, бити оправдан.