Radno i socijalno pravo

Б. Шундерић: Радни однос 47

постоји ако је заснована на слободној вољи субјеката. Воља је слободна онда ако није дата (изјава воље) у заблуди, под принудом, претњом или у невреме.

Добровољност у заснивању радног односа мора постојати и на страни послодавца а не само радника. Разуме се па је воља послолавпа да заснива адни однос са запосленим диктирана економским разлозима. Тако да ће се он одлучити да прима раднике кад се укаже потреба за повећањем броја радника. Правило је да је у економији оправдано само продуктивно запошљавање. У крајњој линији иза ангажовања допунске радне снаге стоји мотив који се назива профит. Заснивање радног односа од стране послодавца које је резултат економске принуде не представља повреду његовог права на слободу запошљавања. Кад је у питању послодавац треба разликовати слободу доношења одлуке о попуни слободног радног места од слободе избора између пријављених кандидата. У многим земљама па ну правном систему Југославије слобода избора може бити ограничена кад су у питању одређена лица. Ради се о инвалидима. Наиме утврђује се обавеза да у укупном броју запослених мора да буде одређени проценат инвалида.

Радни однос представља и претпоставља облик организованог рада. Рад у радном односу је просторно временски и генерички одређен рад. И не само одређен него и ограничен. Према томе, послодавац на одређеном месту организује обављање одређене врсте рада и у одређеном времену. Запослени, дакле, врши рад код послодавца. Он рад врши у одређеном облику организованог рада (предузећу, радњи, установи, задрузи и др.). Из ових разлога је неопходно да он ступи на рад што значи да фактички дође у могућност да врши рад. То је могуће учинити једино онда ако се он укључи у организовани облик рада. Укључивање изабраног кандидата у организовани облик рада назива се инкорпорацијом. Треба рећи да међу писцима не постоји сагласност о томе да ли ступање радника на рад тј. у облик организованог рада представља битно обележје радног односа. На основу инкорпорације радника у организовани облик рада од стране неких аутора прави се разлика између рада који се врши у радном односу и рада чије је вршење предмет грађанско-правног односа.

Оба закона из области радних односа савезни у чл. И ст. ба републички у чл. 11 ст. 4 утврђују да запослени остварује право, обавезе и одговорности из радног односа од дана почетка рада, односно даном ступања на рад. Законодавац, придаје, дакле, значај чину почетка рада, јер за њега суштински везује настанак радног односа. Да би кандидат који је закључио уговор о раду почео да ради неопходно је да ступи на рад у организациону јединицу и да започне вршење послова. Само на овај начин