Radno i socijalno pravo
Р. Брковић, Б. Урдаревић: Радна арбитража 61
Закон о основним правима из радног односа, из 1989. године, у делу посвећеном колективним уговорима, не предвиђа постојање арбитраже као посебног метода за решавање радних спорова. члан 86. Закона о основним правима из радног односа прописује да поступак решавања међусобних спорова мора бити предвиђен самим колективним уговором.
Закон о колективним уговорима из 1990. године, је у члану 13. став 1. предвидео мирне методе решавања спорова поводом закључивања колективног уговора и на начин утврђен општим колективним уговором. Закон о колективним уговорима не наводи које су то методе, али се полазило од оних које су прихваћене у свету, а то су: мирење, посредовање и арбитража.
Закон о основама радних односа из 1996. године и Закон о радним односима Србије из 1996. године, предвиђају арбитражу као метод мирног решавања радних спорова, и то како индивидуалних, тако и колективних. Арбитража за радне спорове посредује и пружа помоћ у споразумном решавању спорног питања из коначног решења о појединачном праву. обавези или одговорности запосленог!“. У њеној надлежности није било одлучивање, односно доношење одлуке. што је свакако био реликт ранијих схватања о важности овог института.
4. ОБРАЗОВАЊЕ РАДНЕ АРБИТРАЖЕ
Према новом Закону о раду Републике Србије из 2001. године састав арбитраже је значајно измењен у односу на претходни Закон о радним односима Републике Србије из 1996. године. По претходном законодавству било је предвиђено да арбитража, односно арбитражно веће буде састављено од три члана. Један члан је представник синдиката образованог на нивоу општине, други је представник регионалне привредне коморе, а трећи је представник послодавца код кога је настао спор. Оваква подела није добра, јер су представници послодаваца репрезентовани два пута, а представници радника само једанпут. У упоредном праву, овакве арбитраже су најчешће састављане од представника радника, послодавца и представника државе као неутралног члана.
Влајко Брајић, "Радно право", Београд, 2001, стр 421.