Radno i socijalno pravo

Партнери смарају да је минимална плата запослених, као најнижи ниво плате коју послодавац може исплатити раднику за рад у пуном радном времену, потребно одржати као законско решење, јер се само тиме обезбеђује утуживост овог права. Достигнута висина се је на основу посебног механизма усклађивања приближила европском сразмерном односу с обзиром на просечне плате запослених у прерађивачким делатностима.

Кључни акти за одређивање плата су колективни уговори. Поред овога постоје посебни закони у областима где као послодавац или финансијер непосредно или посредно наступа држава. Споразумом и Договором о политици плата социјални партнери одређују оквирна усмерења и услове за одређивање плата, чија садржина је у складу с заједничком вољом социјалних партнера озакоњена.

14.1. Дугорочни циљеви

Дугорочни циљеви које су поставили партнери су:

- уравнотежен и реалан раст цена,

- разрешење проблематике коју представља разлика између минималне и потпуне (излазне, циљне) плате,

- одређивање минималне плате,

- јачање стимулативних елемената плате,

- увођење учешћа радника у добитку предузећа.

Партнери су се сложили да је уз даљи привредни раст потребно обезбедити реално пораст плата која произлази из постигнутих резултата и значи поделу новоостварене вредности и међу запосленима у складу с колективним уговорима. Реалан раст бруто плата по запосленом мора заостајати бар за 1% у односу на раст продуктивности, те тако омогућити улагање у развој, обезбеђење нових радних места и повећање социјалне заштите. Планиране промене у области плата у јавном сектору, које буду произашле из усвојеног Закона о систему плата у јавном сектору, биће примењиване постепено и неће угрозити достизање наведеног циља.

За време важења Споразума социјални партнери се обавезују да припреме предлог посебног закона којим ће се уредити минимална плата.

Партнери су свесни да плате поред трошковног (расходног) имају и мотивацијски аспект и да значајно могу допринети

118