Radno i socijalno pravo

запослени код послодавца има само право на судску заштиту у року од 15 дана од дана пријема одлуке.

Из предњег произлази да су запослени код свих других послодаваца и запослени у државним органима изједначени у погледу заштите својих права и поводом донетих одлука због повреда радних обавеза и радне дужности само у погледу заштите пред надлежним судовима. Битна разлика је у томе што према Закону о радним односима у државним органима (и посебно према Закону о унутрашњим пословима), за запослене у државним органима поводом повреда радних обавеза и дужности које су предвиђене, пре свега поменутим законима, се спроводи дисциплински поступак на тај начин што се подноси захтев за покретање дисциплинског поступка, спроводи дисциплински поступак, и у смислу одржавања расправе пред надлежним функционером државног органа, односно пред надлежним дисциплинским судом (према Закону о унутрашњим пословима), постоји могућност подношења приговора функционеру у државном органу који је донео првостепену одлуку у дисциплинском поступку односно постоји могућност подношења приговора надлежном већу код запослених у органима унутрашњих послова. Тек против тих тако донетих коначних одлука у другом степену поводом изјављених приговора запослени могу поднети тужбу, односно захтев за заштиту права пред надлежним судом. Мишљења смо да нема препрека да се услови и поступак дисциплинске одговорности изједначе за све запослене, с тим да остану разлике у погледу материјалноправних одредби из закона (Закон о раду, Закон о радним односима у државним органима, Закон о унутрашњим пословима), за основ дисциплинске одговорности запослених у предузећима и другим субјектима привредног права и запослених у државним органима.

148