Radno i socijalno pravo

активности и одређена средства. Систем заштите којим се пружа сигурност остварује се с обзиром на: 1. субјекте, 2. ризике, 3. основ пружања и 4. ниво пружања заштите. Норме социјалног права које регулишу заштиту тј. којима се обезбеђује социјална сигурност могу се, с обзиром на природу социјалних односа, узроке њиховог настанка и ниво заштите груписати на норме у којима се обезбеђују: 1. права из социјалног осигурања, 2. права из социјалне заштите, 3. права на заштиту деце и 4. права бораца, ратних, војних и цивилних инвалида и жртава рата.

Може се рећи да је социјално право право лица погођених ризиком или оних лица која су у опасности да их ризик погоди. Оно регулише односе између субјекта чији је циљ спречавање наступања ризика (спречавањем њихових узрока) или отклањања последица наступелог ризика. У литератури неки писци кажу да је то право које обезбеђује социјалну сигурност. Дакле, регулише односе којима се обезбеђује социјална сигурност. То се постиже стварањем услова за рад а самим тим и за живот. Друштво, то обезбеђује тако што му гарантује одређена права и ствара услове за остваривање тих права (нпр. не гарантује му само право на рад него ствара и услове – финансијска средства – за отварање нових радних места). Ради се о гарантовању права на имовину (својини на средствима рада или другом праву) и права на стицање способности за рад (образовање и др.) а затим и права да ту способност примени радећи средствима у својини (предузетник, земљорадник итд. или код другог лица (физичког или правног) у форми радног односа. Две су основне претпоставке гарантовања социјалне сигурности имовина (својина и радна способност). Рад и својина (на средствима рада или другим средствима која могу да донесу приход) су извор услова живота а то значи и обезбеђења права на опстанак. Овим факторима се стварају претпоставке за заштиту од сиромаштва и беде која погађа све оне који немају имовину и не могу да раде или који не могу радом или имовином да обезбеде опстанак, преживљавање.

Социјално право није универзално право. Оно припада само онима који не могу да задовоље потребе на основу капитала имовине ијили рада. Социјално право регулише заштиту којом се обезбеђује најмање минимум услова живота, рада и развоја одређених категорија лица. Оно омогућује да се добије (а не да се заради) за живот изван тржишта рада било по основу заслуга, било по основу утврђене потребе. Социјална права припадају лицима која се налазе у стању социјалне потребе – стању које није редовно нити

74