Radno i socijalno pravo

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

послодавца; шести, одредбе Директиве односе се на запослене на неодређено време, што значи не могу се применити на уговоре о раду на одређено време, односно на уговоре који су закључени за одређену намену или за извршење одређеног задатка, као и на посаде бродова, мада у литератури постоје схватања, да се одредбе директиве могу применити и код ових уговора али и под условом да колективно отпуштање настане пре истека рока уговора; седми, број запосленик који су обухваћени програмом колективног отпуштања одређује се с обзиром на део предузећа а не на предузеће као целину.

У радноправној теорији углавном постоји неподељено мишљење око првих шест наведених критеријума на основу којих се одређује појам колективног отпуштања с аспекта европског радног права.

Велика неслагања у чланицама Европске Уније постоје поводом седмог критеријума, посебно код одређивања садржине појма "део предузећа" (establishment-enz; betrieb-nemauxu, stabilementoиталијански, сетто de ттађајо-шпански итд).

Значење термина естаблишмент се различито одређује у чланицама европске уније и због те чињенице настали су проблеми баш поводом статусних промена (посебно спајање и припајање) предузећа у више чланица које су неминовно водиле колективном отпуштању и које је за последицу имало другачију радноправну заштиту запослених. С тога је пред европским судом правде настао случај Роцкфон, (који је био део мултинационалне компаније Коскуоо!). Историјски посматрано, овај случај је од значаја за одређивање комунитарног концепта "дела предузећа" и он је стога и од значаја за директиву 98/59. Суд је заузео став да "естаблишменту" треба дати европско значење (Бранко Лубарда , нав. део) тј. да га треба тумачити као јединицу у којој су запослени који су проглашени вишком одређени да извршавају рад, при чему је неважно за део предузећа да његов менаџмент може самостално доносити одлуку о колективном отпуштању.

У немачком правном подручју сходно случају Роцкфон, преовладава схватање по коме се под термином "Бетриеб", а полазећи од одлуке европског суда правде сматра јединствена радна целина, према којој су запослени који се отпуштају припадали у свакодневном извршавању послова који су утврђени уговором о раду (5сћтаћ, М, нав. дело).