Radno i socijalno pravo

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

ваца и радничких представника обухватају следеће активности: покушати да се избегне колективно отпуштање при чему се не може прихватити финансијска помоћ од јавне власти јер би тако понашање било супротно чл. 87 Уговора о оснивању европске заједнице, таква пракса била би у супротности са начелом конкуренције које постоји између држава Европске Уније; Следећа активност је усмерена на смањење броја радника који треба да буду колективно отпуштени и тражење могућности да се социјалним мерама ублаже последице укључујући запошљавање код других послодаваца, доквалификацију, преквалификацију. Држава чланица ће националним прописом омогућити пред ставницима радника да добију и услуге експерата ради боље позиције док трају консултације. Послодавац има обавезу, да представнике радника у писаном облику информише о свим значајним околностима како би могао стручно да потпуно учествује у консултацијама.

Директива садржи такве одредбе које дају довољно основа да се осигура резултат саветовања, а од спремности послодаваца и представника радника зависи и коначан садржај споразума који ће настати као последица информисања и саветовања.

Одредбе закона о раду Србије представљају значајан корак у односу на ранији закон, али нису у потпуности прихваћени сви ставови који су садржани у директиви 98/59. Наиме, члан 154 није довољан да би обухватио сву комплексну материју директиве. Посебно, то се односи на тзв. претходни поступак, односно поступак информисаности, саветовања, стручне помоћи репрезентативном синдикату. Пошто се ради о поступку пре доношења програма, закон треба изменити а у смислу гарантовања напред наведених права запослених. Из чл, 154 закона не може се закључити које санкције погађају послодавца ако не "предузме одговарајуће мере за ново запошљавање вишка запослених". Ако би закон садржао одредбу којом се гарантују напред наведена права онда би то превентивно смањило талас колективних отпуштања у Србији, Посебно је дискутабилан систем заштите права радника који се колективно отпуштају. Сматрамо, да национални законодавац мора створити потребна институционална решења да репрезентативни синдикат и Републичка. организација надлежна за запошљавање буду адекватно укључени у поступак кон-