Radno i socijalno pravo

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

јавним службама). Ту се поставља питање да ли је обезбеђена неутралност поступања миритеља, па и арбитара кад дође до спора између државе као послодавца и запослених, било синдиката, било појединаца. Стога је било неопходно уложити додатне напоре од стране руководства агенције и самих арбитара-миритеља у смислу објашњавања и убеђивања заинтересованих у непристрасност поступања. Ово друго је могло бити лако решено законским регулисањем да директора именују трипартитно синдикати, послодавци и влада, а не да се иста ствар реализује кроз предходни поступак који се, иначе односи и на избор арбитара.

3. НЕКИ ПРАКТИЧНИ ПРОБЛЕМИ ПРИ РЕШАВАЊУ КОЛЕКТИВНИХ РАДНИХ СПОРОВА МИРНИМ ПУТЕМ

Решење у погледу предмета колективног спора садржано у нашем Закону о мирном решавању радних спорова, у основи, може се прихватити као свеобухватно јер је њиме предиђена могућност вођења спорова поводом закључења колективног уговора, остваривања права на синдикално организовање и штрајк.

Међутим, код решавања колективних радних спорова мирним путем, као предходни могућ проблем се може поставити питање реперезентативности синдиката које би могло бити у најскорије време преиспитано.5 Наиме, у пракси се дешава да поједини синдикати унутар одређеног послодавца пружају отпор мирном решавању радних спорова уз посредовање миритеља из чисто конкурентно политичких разлога, не водећи рачуна о интересима запослених, односно својих чланова. Тако је дошло до ситуација да, у случају кад постоји више организација радника код истог послодаца, поједине синдикалне организације, чак полујавно заузму став да нпр. неће да прихвате договор послодавца и другог синдиката о повећању зарада, јер ће конкурентски синдикат оставрити супремацију, тј придобити нове чланове, с обзирома да је исти иницијатор повећања плата. У овим случајевима неопходно је што шире остварити начело јавности, како би се разоткриле намере појединих организација синдиката који нису мотивисани интересима запослених. Слична проблеми се јављају и у вези са питањем репрезентативности организација послодаваца.

• Репрезентативност синдиката је уређена одредбама чланова 218.-220. Закона о раду (“"Службени гласник Републике Србије" бр. 24. од 15. марта 2005. године и број 61. од 18.јула 2005. године). Услов садржан у одредби члана 219. да се

"Репрезентативним синдикатом код послодавца сматра синдикат који испуњава услове из чла-

на 218. овог закона и у који је учлањено најмање 15% запослених од укупног броја запослених код послодавца. Репрезентативним синдикатом код послодавца сматра се и синдикат грани, групи, подгрупи или делатности у који је непосредно учлањено најмање 15% запослених код тог послодавца.“ узроковао је ситуацију да код истог послодавца постоји два, па и више репрезентативних синдиката што усложњава преговарачку позицију запослених.

7 Репрезентативност послодавачких организација уређена је одредбама чланова 221. и 222. Закона о раду.