Radno i socijalno pravo
Златибор 2007 Радно законодавство у пракси
ова форма демократског деловања укључује све заинтересоване актере у друштву – почев од предузећа и локалних заједница до највишег државног нивоа. Према томе, социјални дијалог има широк демократски садржај, много шири од трипартизма са којим се често поистовећује. Трипартизам је, у ствари, један од метода функционисања социјалног дијалога, а који увек подразумева учешће државе. Али социјалног дијалога може бити и без учешћа државе. Узмимо за пример социјални дијалог код колективног преговарања. Друга је ствар што је у нашој пракси рудименталног социјалног дијалога држава готово незаобилазна, што иницијативе за социјални дијалог по правилу долазе "одозго" - трипартитни социјални дијалог, итд. То је можда и разлог што се не уочава довољно јасно разлика између социјалног дијалога и трипартизма.
Тзв. трипартитни социјални дијалог је наша пракса и плод дебаланса моћи оних који учествују у том дијалогу. Држава просто не може да одоли искушењу да "подиже" своје социјалне партнере и даје печат физиономији и демократској структури социјалног дијалога. То је, рецимо, објективна датост.
Али, нашем социјалном дијалогу недостају и неке "субјективне компоненте". Ту мислимо на изостајање добре воље, поверења и разумевања. Без овога нема успешног социјалног дијалога. И на овом "субјективном плану" у условима "објективног дебаланса моћи" најодговорнији за изградњу поверења и разумевања је онај ко је најјачи држава. Испружена рука сарадње није знак слабости, него добре воље, демократичности и одговорности за судбину промена које су у току у сфери индустријских односа.
4. Партиципација запослених у управљању
У принципу, партиципација запослених у управљању је неодвојиво и узрочно-последично повезана са горе наведеним колективним правима запослених и дели њихову судбину. Могло би се рећи, у случају аутономног регулисања овог питања, да је колективно преговарање метод а партиципација циљ. У сваком случају, и без обзира на метод регулисања партиципације (когентно или аутономно, односно и једно и друго) не треба супротстављати партиципацију социјалном дијалогу и преговарању. Не постоји међу њима циљна супротност, већ комплементарност. Партиципација не може да значи замену нити превазилажење социјалног дијалога и колективног преговарања, и обрнуто. Шта 24