Radno i socijalno pravo

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

права, рад мора бити добровољан чин онога који га прихвата. Право на слободу рада значи истовремено и слободу заснивања радног односа и слободу ступања на рад. Слободан рад, чији је облик и радни однос, искључује сваки облик принудног рада. Принудни рад је забрањен у свим међународним актима и у уставима савремених држава.

Забрањен је принудан рад према чл. 26 Устава Републике Србије. Сексуално или економско искоришћавање лица које је у неповољном положају сматра се принудним радом. Нико не може бити држан у ропству или у положају сличном ропству. Према ст. 2. овог члана сваки облик трговине људима је забрањен.

Уставне одредбе о забрани принудног рада подразумевају и забрану принудног нерада (стављање у стање радне пасивности. Дакле, може се говорити и о слободи нерада. Међутим, нерад је ограничен потребама животног, тј. физичког опстанка.

Добровољност значи не само слободу заснивања, него и слободу раскидања радног односа од стране запосленог. Међутим, кад је у питању слобода раскидања радног односа од стране послодавца она је ограничена одређеним правним институцијама из разлога заштите запосленог као слабије стране у радном односу. Но, разуме се, ни слобода раскидања радног односа од стране запосленог није апсолутна већи она подлеже одређеним ограниченима. Добровољност у заснивању и престанку радног односа постоји ако је заснована на слободној вољи субјеката. Воља је слободна онда ако није дата (изјава воље) у заблуди, под принудом, претњом или у невреме.

Добровољност у заснивају радног односа мора постојати и на страни послодавца а не само радника. Разуме се да је воља послодавца да заснива радни однос са запосленим диктирана економским разлозима. Тако да ће се он одлучити да прима раднике кад се укаже потреба за повећањем броја радника. Правило је да је у економији оправдано само продуктивно запошљавање. У крајњој линији иза ангажовања допунске радне снаге стоји мотив који се назива профит. Заснивање радног односа од стране послодавца, које је резултат економске принуде, не представља повреду његовог права на слободу запошљавања. Кад је у питању послодавац треба разликовати слободу доношења одлуке о попуни слободног радног места од слободе избора између пријављених кандидата. У многим земљама, па и у правном систему Србије, слобода избора може бити ограничена кад су у питању одређена лица.

Реч је о инвалидима. Наиме утврђује се обавеза да у укупном броју запослених мора да буде одређени проценат инвалида.

Радни однос представља и претпоставља облик организованог рада. Рад у радном односу је просторно, временски и генерички одређен рад. И не само одређен него и ограничен. Према томе, послодавац на одређеном месту организује обављање одређене врсте рада и у одређеном времену. Запослени, дакле, врши рад код послодавца. Он рад врши у одређеном облику организованог рада (предузећу, радњи, установи, задрузи и др.) Из ових разлога је неопходно да он ступи на рад што значи да фактички буде у могућност да врши рад. То је мо-