Radno i socijalno pravo

Златибор 2008 Социјална права и достојанство на раду

Посебним законима о професионалној рехабилитацији, оспособљавању и запошљавању инвалида (у неким државама у називу је само запошљавање инвалида), на сличан начин у свим државама су уређена права, услови и поступак професионалне рехабилитације, оспособљавања и запошљавања лица са инвалидитетом и смањеном радном способношћу, без обзира на узроке и вријеме настанка инвалидитета. Такође су тим законом у већини случајева уређена питања оснивања, организације и дјелатности установа, предузећа и других организација које се баве професионалном рехабилитацијом, оспособљавањем и запошљавањем инвалида. Ови закони прописују и квотно запошљавање, самозапошљавање и запошљавање кроз заштитна предузећа и заштитне облике запошљавања, те начин стимулације и подршке запошљавању и бенефиције које користе предузећа и инвалиди.

Неке државе у региону, као што је Република Србија, иако нема посебан закон су отишле даље, када је у питању једнак третман инвалида приликом остваривања права на рад, тако што су донијеле посебне прописе о спречавању дискриминације инвалида. Поред тога што су у тим законима забраниле и санкционисале дискриминацију, прописале су и мјере које се предузимају ради подстицања равноправности и социјалне укључености инвалида.

Због своје специфичности питање запошљавања инвалида је једно од најосјетљивијих и најсложенијих питања социјалне политике једног друштва. У већини држава региона осим Босне и Херцеговине не постоје јединствене политике у области инвалидности нити пропис којим се на једном мјесту и на јединствен начин регулишу основна права лица са инвалидитетом. Не постоје довољна системска рјешења која требају свакој групацији лица са инвалидитетом омогућити да обликују, изражавају и реализују своје основне развојне потребе као и посебне интересе, да имају једнаке могућности као здрави људи, а прије свега да имају право на различитост.

Политика запошљавања уопште у свакој заједници се проводи ради подстицања њеног раста и развоја, подизања животног стандарда, давања одговора на потребе радне снаге и рјешавања проблема незапослености и недовољне запослености радне снаге“ Политика запо-

Чл. 1. Конвенције МОР-а о политици запошљавања број 122. 559