Radno i socijalno pravo
Златибор 2008 Социјална права и достојанство на раду
• Такође, ове државе нису развиле јединствени институционални модел за оцјену степена инвалидности и смањене радне способности за сва лица са инвалидитетом без обзира на узраст и узрок настанка инвалидитета, на бази јединствених критеријума и процедура које се заснивају на међународним стандардима.
• У наведеним државама, осим Словеније, недовољно су развијени програми професионалног оспособљавања, запошљавања и усавршавања, уз омогућавање приступа програмима цјеложивотног учења инвалида.
• Запошљавање инвалида увођењем обавезне квоте и других стимулативних мјера за запошљавање инвалида у неким државама још није обезбијеђено.
• Недовољно се у већини држава подстиче и помаже оснивање и развој посебних предузећа за запошљавање лица са инвалидитетом, кроз финансијску и стручну помоћ, те административне и друге погодности за њихов ефикасан рад и пословање.
• Не придаје се довољан значај заштитном запошљавању инвалида као једном од квалитетнијих начина запошљавања и укључивања инвалида у тржиште рада.
Све државе настале распадом бивше СФРЈ, осим Словеније, кандидати су за пријем у чланство Европске уније. Из наведених чињеница и резултата до којих се дошло кроз анализу стања, видљиво је да оне нису достигле одговарајући ниво у обезбјеђивању и заштити права инвалида који омогућава чланство у унији.
У тим државама би требало у циљу унапређења стања у области инвалидности и потпунијег остваривања права инвалида на рад и запошљавање и обезбјеђења економске и социјалне сигурности инвалида, предузети одређене мјере и отклонити горе наведене и уочене проблеме. Мјере и активности које би државе предузеле у циљу унапређења
стања у области инвалидности, требале би се дефинисати кроз једин-
ствену политику и стратегију у области инвалидности. У тим полити-
кама и стратегијама, поред мјера које би биле искључиво у функцији
остваривања права инвалида на рад, требало би дефинисати и друге
мјере у областима у којима инвалиди, као потпуно равноправни и 566