Radno i socijalno pravo

Борис Буклијаш, Ива Мучић, Породни допуст у Хрватској у успоредби с породним допустом у Енглеској, Радно и социјално право, стр. 23-63, ХП (1/2009)

дјетета до навршених године дана дјететова живота, тако да јој за то вријеме права и обвезе на факултету мирују.“

2.5. Дјететов отац

У намјери да се жени омогући избор: наставити радити одмах након физичког опоравка или остати код куће и посветити се одгоју дјетета, Законодавац омогућава и оцу дјетета да користи породни допуст“, дапаче у томе га и потиче продужујући породни допуст за два мјесеца, за случај да отац дјетета користи породни допуст најмање три мјесеца. ">

Законодавац уопће не тражи даје отац дјетета у браку С његовом мајком, нити да му је то рођени отац, он може бити и његов посвојитељ,!“ као ни што не мора бити запослен.

Све стоје по Закону (о раду) потребно јест споразум дјететових родитеља и протек рокова из ст. 5. и 6. цл. 66. Закона о раду. Дакле, отац може користити дио (обвезног или необвезног породног допуста), цијели необвезни породни допуст од шест мјесеци до године дана дјететовог живота, а може и користити и цјелокупни породни допуст, од 42.-ог дана по рођењу дјетета (у оба случаја ће му се такав допуст продужити за два мјесеца, сукладно горе наведеном). Наравно, Закон не даје оцу, већ придржава искључиво рођеној мајци дјетета право на неодрециви дио породног допуста који траје до 42. дана послије порода, имајући на уму физичко стање мајке, у којем, наравно, с обзиром на његове физичке особине, отац не може ни бити.

За посебан случај да мајка умре, напусти дијете или је због болести или другог важног разлога онемогућена бринути се о дјетету, Закон о раду, у свом чл. 69. ст.л. подјељује оцу дјетета сва права с наслова заштите мајчинства предвиђена тим законом.

8 чл. 88. ст.1. точ 12. Закона о знанственој дјелатности и високом образовању НН бр. 123/03.

|3 Закон о раду, чланак 66. ставак 8.

= Исто, чл.66. ст 9.

!6 Исто, чл.74.ст.1.

!7 Јесте ли знали да је отац славног физичара, математичара и филозофа Вја:зе Разсаја, по занимању судац, након смрти В!аззоме мајке оставио свој угледни посао да би се могао посветити одгоју свог сина2 (Из предавања проф. Борислава Дадића, професора средњовјековне филозофије на Филозофском факултету у Задру из 1998. године).