Radno i socijalno pravo

Борис Буклијаш, Ива Мучић, Породни допуст у Хрватској у успоредби с породним допустом у Енглеској, Радно и социјално право, стр. 23-63, ХШ (1/ 2009)

Неки аутори, попут Николе Кнежевића (у свом чланку Породни (родиљни) допуст мајке која обавља самосталну дјелатност, Рачуноводство, ревизија и финанције бр.5/2004. стр. 95.) сматрају да код мајке у радном односу отац може користити само необвезни дио породног допуста. Дакле он би у договору с мајком, могао користити породни допуст само након што протекне шест мјесеци од рођења дјетета, осим у случајевима кад може користити цјелокупни породни допуст (ако мајка умре, напусти дијете или ако је због болести или другог разлога онемогућена бринути се о дјетету).

Овакво мишљење је сасвим нелогично јер иако Закон о раду каже у свом чланку 66. ставку 8. да «Након протека обвезног породног допуста из ставка 5. и 6. овог чланка, ако се родитељи тако споразумију, право на породни допуст може кортистити дјететов отац.», рокови у којима се може користити обвезни породни допуст у из ставака 5. и 6. истог чланка су постављени алтернативно: први у ставку 5.-ому трајању од 28 дана прије порода до шест мјесеци дјететова живота, а након њега, у ставку 6.-ом се даје могућност скраћења рока из ставка 5.-ог на 42 након порода. Како су ови рокови намјерно раздвојени у два ставка, и то краћи након дужег, ваља тумачити да су то двије верзије истог допуста.

Како Закон о раду у чланку 66.-ом, као и у свом читавом тексту не наводи другу особу која би могла умјесто мајке користити обвезни породни допуст након 42 дана по породу, осим оне у ставку 8. Чланка 66., а то је дјететов отац, ваља тумачити да је једино отац дјетета овлаштен користити обвезни породни допуст по протеку неодрецивог дијела обвезног породног допуста.

Наиме, да би се мајка уопће могла вратити на посао по протеку 42 дана након порода, требало би некој другој особи признати право на породни допуст, будући да нема такве институције која би поред способне мајке могла преузети скрб о тако маленом дјетету за вријеме које мајка ради, а за очекивати је да би свака друга особа у дјететовој ближој или широј обитељи (бака, тета или отац) која би евентуално могта преузети бригу о дјетету, могла бити запослена. Како је право на рад уставно, а право на породни допуст законско право, ниједном се раднику не смије ускратити кориштење уставног права на рад (то јест, повратка на рад након 42 дана накона порода) на уштрб законског права на породни допуст.

37 Чл. 66. ст.8. Закона о раду и чл.4. ст,!. Закона о породном допусту мајки које обављају самосталну дјелатност и незапослених мајки ММ бр. 24/96.

о CR