Radno i socijalno pravo

Предраг Јовановић, Право на професиопнално удруживање запослених и послодавца у Србији, Радно и социјално право, стр. 1-21, ХШ (1/ 2009)

1 ПРАВНЕ ОСНОВЕ УДРУЖИВАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ПОСЛОДАВАЦА

1. УОПШТЕ О ПРАВУ НА УДРУЖИВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ И ПОСЛОДАВАЦА

Право на професионално удруживање запослених и послодаваца подразумева: (а) слободу, односно право, али не и дужност, запослених и послодаваца да оснивају синдикате; (6) слободу запослених и послодаваца да по својој вољи ступају у синдикат или иступају из синдиката; () слободу избора синдиката, у условима синдикалног плурализма, коме ће се приступити, односно слободу да се уопште не приступи синдикату.

Синдикалне слободе и права подразумевају и одговарајућа средства заштите. Као и све друге слободе и сва друга права, тако и синдикалне слободе и права морају бити и формално и стварно повезане са одговарајућим инструментима заштите, који ће бити употребљени онда када ове слободе и права буду угрожене. Инструменти заштите могу бити усмерени у три правца: (а) према самим члановима синдиката (запосленима и послодавцима) који се не придржавају синдикалне дисциплине (опомене, казне, искључење); (6) према другим синдикатима као конкурентским организацијама у истој струковној (професионалној) равни (у смислу заштите својих активности и свог програма, или као борба за репрезентативност (приговори, бојкоти, арбитраже виших синдикалних организација; (ц) према синдикатима у различитим струковним равнима (синдикати запослених према синдикатима послодаваца: мирење, посредовање, арбитража, штрајкови).

Сва «борбена средства» синдиката у међусобним односима (индустријским односима) можемо сврстати у две групе: (а) средства борбе мирним путем (социјални дијалог, мирење, посредовање, арбитража); и (6) средства борбе путем притиска (штрајк, Јоск-ош).

" Др Никола Тинтић, Основи радног права, Загреб, 1955, стр. 239.