Radno i socijalno pravo

Проф. др Сенад Јашаревић, Приказ књиге Социјално право - Боривоје Шундерић, Радно и социјално право, стр. 105-111, ХТУ (1/2010)

у правној теорији поставља питање - да ли се код социјалне делатности државе ради о посебној грани права.

Са друге стране, нарастајући социјални проблеми у свету (као што су незапосленост, сиромаштво, социјално раслојавање, криза пензијског и здравственог осигурања, старење становништва, превелики број становника), истакли су последњих година социјалну проблематику у први план. Данас је социјална делатност једно од најинтензивнијих поља државног деловања, али такво стање у пракси не прати и степен изучавања социјалног права. Ту неравнотежу проф. Шундерић исправља својим делом, постављајући социјално право на место које му припада у нашој теорији права. Он недвосмислено разрешава дилеме о самосталном постојању социјалног права у корист његове пуне афирмације. Анализирајући детаљно и аргументовано сва важнија питања и правне институте, аутор установљава чврсту унутрашњу структуру социјалног права, као посебне гране права.

Дело «Социјално право» има 194 стране и по својој садржини и структури представља уџбеник, а по исцрпности обраде тема истовремено и монографију. Уз увод, у једанаест основних делова, обрађују се најзначајнија питања социјалног права: Право и потреба за социјалном сигурношћу; Различита значења израза социјално право; Настанак социјалног права; Приступ елементима социјалног ризика; Појам социјалне сигурности; Предмет и метод социјалног права; Субјекти социјалног права; Објекат социјалог права; Економска и социјална права; Социјална заштита; Социјално обезбеђење.

У уводу књиге, аутор помиње дилему о постојању социјалног права као посебне гране права, истичући да је она постојала највише код присталица традиционалног (јавног и приватног права), будући да ова нова грана права почива на нешто другачијим основама. Код социјалног права, како аутор наводи, ради се о заштити лица која нису у могућности, без своје кривице, да својим радом и/или имовином обезбеде себи и издржаваним члановима породице средства за живот. Ту је, дакле, реч о обезбеђењу једне врсте односа чијим се успостављањем обезбеђују различити облици и нивои заштите, односно социјалне сигурности и извесности у погледу задовољавања одређених потреба. За разлику од традиционалних грана права, код социјалног права се често не води рачуна о принципу материјалног доприноса, већ примарно о солидарности и хуманости. Аутор цитира Рипера, који функцију социјалног права види у обезбеђивању равнотеже у друштву и ублажавања социјалних разлика, са циљем да осигура једнакост ситуација упркос различитим срећама.'

1 Видети на стр. 10.

106