Radno i socijalno pravo

Предраг Трифуновић, Права запослених и уставна жалба, Радно и социјално право, стр. 1-16, ХТУ (1/2010)

За укидање или поништење судских одлука од стране Уставног суда нужна је, ако не промена Устава, онда свакако измена и усаглашавање правосудних закона и Закона о Уставном суду.

У правној јавности се сада расправља о изменама Закона о Уставном суду. Треба подржати напоре и иницијативу судија Уставног суда да се Уставни суд кроз реформисан закон растерети огромног броја предмета који се тичу суђења по уставној жалби због повреде тзв. „разумног рока“. По угледу на земље из окружења и негативно искуство Хрватске, природно је да у тој материји поступа Врховни касациони суд. Али, ако се мења и допуњује закон, прилика је да се јасније и прецизније уреди поступак по уставној жалби и отклони дилема у погледу спорног; да ли судска одлука може представљати предмет уставне жалбе.

Закључна разматрања

Општи и специјализовани судови јесу државни органи и судска одлука јесте појединачни акт. Али, права воља уставотворца (суверена) није била да се у поступку по уставној жалби поништава или укида судска одлука. Да јесте, то би било јасно прописано како је то чинио ранији Закон о поступку пред Уставним судом или како је то нормирано у неким земљама упоредног права. Заштиту људских и мањинских права и слобода законодавац је поверио редовним судовима. Поништењу или укидању судских одлука супротставља се императивно правило из члана 145. Устава и правило по коме Уставни суд није судски орган нити највиша судска инстанца у држави. По угледу на Суд у Стразбуру Уставни суд би у складу са чланом 18. Устава могао да утврди постојање повреде људског или мањинског права и слобода утврђених Уставом. Таква одлука би могла бити основ за понављање кривичног или грађанског поступка. За дубље задирање у судске одлуке нужна је интервенција законодавца.

15