Radno i socijalno pravo

Проф. др Драган Јовашевић, Проф. др Борисалв Петровић, Примена казне рада у јавном интересу као..., Радно и социјално право, стр. 17-40, ХТУ (1/2010)

органи у циљу заштите друштва, односно најзначајнијих друштвених добара и вредности од свих облика и видова криминалитета. Од најстаријих времена друштво покушава да се заштити од различитих облика и видова криминалитета појединаца и група различитим мерама. Међу њима се посебно истичу казне које су дуго времена, све до 19. века представљале једине врсте кривичних санкција (монистички систем санкција). Кривичне санкције се јављају као принудне мере које примењује држава као представник друштва према учиниоцу кривичног дела и представљају реакцију против учиниоца управо због извршења кривичног дела којим се наноси штета друштву.

Таква реакција има за циљ да спречи овог учиниоца да убудуће настави са вршењем кривичних дела, као и да утиче на друге потенцијалне учиниоце да се уздржавају од чињења таквих аката'. Тако је према члану 4. став 2. Кривичног законика одређено да је општа сврха прописивања и изрицања кривичних санкција сузбијање дела којима се повређују или угрожавају вредности заштићене кривичним законодавством. При томе је законик код сваке поједине врсте кривичних санкција одредио и посебне сврхе управо тих санкција, које се наравно морају кретати у оквирима овако одређене опште сврхе (циља) свих кривичних санкција које познаје наше кривично законодавство.

Иако се вршењем кривичних дела наноси штета и друштву и појединцу, јер се њиме повређују и угрожавају не само добра која припадају друштву, већ и добра која припадају појединцу, примена кривичних санкција не зависи од воље оштећених појединаца. Оне се не примењују у име и у интересу појединаца, већ у име и у интересу друштва као заједнице. Штитећи интересе заједнице применом кривичних санкција према учиниоцима кривичних дела, држава истовремено штити и интересе појединаца као чланова заједнице. Према томе, кривичне санкције представљају репресивну реакцију коју предузима држава као представник одређеног друштва у циљу његове заштите и заштите појединаца од штетних последица које им се наносе вршењем кривичних дела. То су средства за остваривање заштитне (гарантивне) функције кривичног права“. То значи да је кривична санкција принудна мера за заштиту друштва од криминалитета, коју изриче суд учиниоцу кривичног дела, у поступку и под условима и на начин који су одређени

7 L.Bavcon, Druzbena funkcija kazenskih sankcij, Pravbik, Ljubljana, broj 9/1961. водте, стр. 253-262.

8 Д.овашевић, Кривични законик Републике Србије са уводним коментаром, op.cit. erp. 26-31.

20