Radno i socijalno pravo

Проф. др Драган Јовашевић, Проф. др Борисалв Петровић, Примена казне рада у јавном интересу као... Радно и социјално право, стр. 17-40, ХТУ (1/2010)

Републици Србији, већ и у другим државама (Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска, Македонија, Немачка, Словенија и др.) имају не кривичне санкције, већ њихове алтернативе или супститути који имају карактер неформалне санкције при чему је и таква примена сведена на најмању могућу меру.

Тако се поред и уместо кривичних санкција под одређеним условима се малољетним учиниоцима кривичних дела могу изрећи и посебне врсте мера – васпитни налози (упутства или препоруке)“/. Многа савремена кривична законодавства познају различите мере алтернативног карактера (супститути кривичних санкција) чија се примена препоручује према теорији неинтервенисања кад год је могуће избегавање кривичног правосуђа преко скретања кривичног поступка (ла диверсион), посебно када се ради о багателном, епизодном, примарном, ситуационом или случајном криминалитету малолетника (Босна и Херцеговина, Немачка, Француска, Словенија, Хрватска, Србија). То су различите мере суи генерис у виду васпитних налога, упутстава, препорука или забрана чији је циљ да се избегне или одложи вођење кривичног поступка према малолетном учиниоцу кривичног дела. Заправо је циљ примене ових мера скретање поступка према малолетним лицима са кривичног права на друге гране права (породично право, право социјалног старања)“.

У кривичном поступку према малолетницима“ органи кривичног правосуђа (јавни тужилац за малолетнике и судија за малолетнике) иначе имају широка дискрециона овлаштења у погледу покретања, тока или окончања. Та се овлашћења састоје у дискреционом праву да одустану од гоњења без обзира на тежину дјела, ако сматрају да би то било корисно са становишта васпитања и преваспитања малолетног делинквента. Принцип корисности је примарнији од принципа правичности. Овлашћења суда састоје се не само у широкој скали избора средстава и мера, него и у могућности да већ изречене мере замени другом погоднијом мјером, ако то захтева конкретна ситуација“.

47 Д.овашевић, Алтернативне мере за малолетне учиниоце кривичних дела у домаћем и упоредном праву, Билтен Окружног суда у Београду, Београд, број 77/2008. године, стр. 54-81.

48 Х. Сијерчић, О улози кривичног поступка у ресоцијализацији малољетног учиниоца кривичног дјела, Годишњак Правног факултета у Сарајеву, Сарајево, 1981. године, стр. 233-241.

49 Б. Чејовић, Неке карактеристике кривичног поступка према малолетницима, Правна мисао, Сарајево, број 1-2/1970. године, стр. 51-57.

50 Х. Сијерчић Чолић, Малољетничко кривично правосуђе и малољетничка деликвенција у Босни и Херцеговини, Годишњак Правог факултета у Сарајеву, Сарајево, 2002. године, стр. 351-367.