Radno i socijalno pravo

Проф. др Миомира Костић, Социјална заштита остарелих људи код нас, Радно и социјално право, стр. 41-64, ХТУ (1/2010)

и нужности усвајања одређених законских решења која би обезбеђивала сузбијање различитих облика виктимизације остарелих лица.

Због тога долази до повећавања броја захтева усмерених према здравственим службама, пензионим фондовима и социјалним давањима, неопходним за задовољење препознатих потреба старих особа. Извесно је да постоје само два начина обезбеђења социјалне сигурности у старости. Један начин је да се „праве залихе“ садашњих добара, што је, како наводе неки аутори „неодговарајуће, скупо, и не може се примењивати на услуге које потичу од људи (нпр. медицинска заштита)“ Други начин за појединце састоји се у могућности размене садашњих добара за потраживања у будућности.“ Да би се остварили сви ти циљеви, владе су у обавези да израде низ програма са јасно одређеним правцима деловања. Тако је неопходно организовати: промоцију вишегенерацијске породице, развијање неформалне мреже за негу старих особа, концентрацију здравствене политике на дегенеративне и хроничне болести и реформу пензионог система.

У многим модерним индустријским друштвима досегнути старост као да подразумева припадање субординираној групи људи. Стари људи су често лимитирани у свом учешћу у друштвеном, економском и политичком животу, што онемогућава њихов довољни утицај у различитим сферама друштвеног живота, иако по броју они нису мањинска група. Већина улога у социјалној структури савремених друштава не припада старим особама и за њих обитава само неколицина регуларних, санкцијом заштићених могућности за пуно учешће у друштвеном животу. Развија се један стални сукобљени однос између тежњи старих особа да им припадну одређене улоге у друштву и тежњи млађег дела становништва да им те улоге не додели. Зато неки социолози положај старих људи пореде са положајем адолесцената. Наиме, њихове тешкоће да се прилагоде друштвеним захтевима су сличне. Међу њима често постоји осећање бескорисности као и спознаја да њихове жеље скоро нико не препознаје. Садашњост је битна за радно способно

5 Видети опширније: Обрадовић, Г., Димитријевић, M., „Старење становништва и криза система текућег финансирања пензија“, Правни живот, Београд, бр. 7/8, 2008., стр. 163-164.

6 У оквиру овог другог начина обезбеђивања социјалне сигурности у старости постоје два могућа поступања: одвајање дела зараде и гомилање новца који се може разменити за добра произведена од млађих људи или може да се прихвати обећање – од потомства или од државе – да ће бити обезбеђена добра произведена од других. Цит. y: ibid,

7 Наведено према: Рашевић, М., „Решавање проблема старења становништва“, Социјална мисао, Београд, 7-8/1995., стр. 139-141.