Radno i socijalno pravo

Мр Саша Першић, Менаџмент здравственог система, Радно и социјално право, стр. 62-79, ХТУ (1/2010)

П. ЗДРАВСТВЕНИ СИСТЕМ БУДУЋНОСТИ

Процена будућности сваког система па и здравственог једно је од контроверзних и конфузних питања уопште, али у исто време и атрактиван и изазован проблем.

Због тога је предвиђање здравственог система за ХХТ век један аналитички, стручни, студиозан и истраживачки подухват који захтева. добро познавање како прошлог и садашњег стања,тако и процену будућег стања-визију самог система,али и визију развоја читавог друштвеног системаги исто тако развој науке и технологије које се толико брзо мењају и развијају да су скоро непредвидиве.

Могућност реализације, односно примене, визије здравственог система зависно је од мноштва чинилаца, као например друштвенополитичког система, економске развијености, места и уулоге националне власти у решавању општих проблема, здравствене политике и стратегије, укључивање заједнице и људи, спремност на промене, реформе, која свакако мора бити континуирана, културних, етичких и моралних табуа, као и извршене демократизације друштва.

Један успешан и ефикасан здравствени систем будућности треба да има следеће компоненте :

1. Да посебан акценат ставља на промоцију и превенцију здравља, а не само на лечење и рехабилитацију

2. Да примарна здравствена заштита буде у центру здравственог система

3. Да се развија на бази стратегија здравља за Х ХГ век и постизања циљева

4. Да задовољи три важна захтева за развој: једнакост у здрављу, једнакост у коришћењу здравствене службе и једнакост у дистрибуцији доступних средстава

5. Да буде окренут решавању потреба и захтева људи и да не постоје предрасуде у његовом коришћењу у односу на пол, старост, расу и материјални положај

6. Да здравствене акције које спроведу буду ефикасне и ефективне

7. Да се на адекватан начин користе доступни ресурси

8. Да се посебна пажња обрати на квалитет и одржавање квалитета

9. Да принципи демократизације и децентрализације буду у центру пажње

9 Global Strategy for HFA by 2000, WHO, Geneva 1981.