Radno i socijalno pravo

Радмила Букумирић-Катић, Примена закона о спречавању злостављања на раду, Радно и социјално право, стр. 81-103, ХТУ (1/2010)

1.2. Узроци и последице злостављања на раду

Према истраживањима у земљама Европске уније, око 8% радника у Европи, што је 12 милиона људи, тврди да је било предмет злостављања на радном месту, 4 % каже да је било предмет физичког насиља а 2% сексуалног узнемиравања на радном месту. Резултати студије добијени су из непосредних појединачних разговора са 21.500 радника у чланицама. Резултат ове студије у чланицама показује да су:

• жене у већем обиму предмет малтретирања од мушкараца (9% у поређењу са 7%),

• _ да радници који раде на уговор о повременим пословима имају више изгледа да буду предмет малтретирања од оних са сталним запослењем,

• – највећа злостављања на раду у јавној управи (13%), у сектору трговине (продаје) и услуга (11%) и банкарству (10%) и

° – лица која су изложена злостављању на раду знатно су подложнија стресу неко остали радници (47% жртава злостављања на раду каже да има стресан посао, док је удео оних који то тврде међу свим анкетираним 28%),

• – одсуства са посла учесталија међу жртвама малтретирања (34%) него уопште (23%).

У могуће узроке злостављања на раду спадају:

• – веома мала или никаква информисаност на радном месту и управи каои

° – нерешени и дуготрајни организациони проблеми који доста исцрпљују радне тимове и могу да доведу до појаве „тражења жртвеног јарца" и злостављања на раду.

Последице оваквог понашања се одражавају и на појединце и радне тимове, и на послодавца и могу бити значајне у погледу енормног повећања трошкова за појединце, предузеће и друштво, затим за пораст проблема и тешкоћа у сарадњи, ниској толеранцији на стрес, лошем физичком здрављу, физичким реакцијама тј. поремећајем сна или депресијом, симптомима маније, понекад агресивности или озбиљног замора и/или суицидалних мисли.

Ако малтретирање одмах не престане и ако се проблеми на послу не испитају и не реше, постоји ризик од тога да проблем постане толико озбиљан да захтева дугогодишњу експертску помоћ лекара – психолога.

1 Подаци из Треће европске студије о радним односима Европске фондације за унапређење услова живота и рада (Даблинска фондација) из децембра 2000. године.