Radno i socijalno pravo

Радмила Букумирић-Катић, Примена закона о спречавању злостављања на раду, Радно и социјално право, стр. 81-103, ХТУ (1/2010)

опасност по здравље или живот. Он је у обавези да, без одлагања, обавести послодавца и инспекцију рада о одбијању рада и има право на накнаду зараде (плате) у висини просечне зараде коју је остварио у претходна три месеца за време одбијања рада, као и обавезу да се врати на рад ако послодавац предузме мере којима се обезбеђује заштита тог запосленог од злостављања у току поступка код послодавца.

Покретање поступка за заштиту од злостављања, као и учешће у том поступку не може да буде основ за стављање запосленог у неповољнији положај, отказ уговора о раду, утврђивање запосленог вишком и др.

Ову заштиту има и запослени који укаже надлежном државном органу да је послодавац учинио повреду јавног интереса утврђеног законом, при чему основано сумња да ће бити изложен злостављању од стране послодавца.

1.9. Судска заштита

Судску заштиту због злостављања на раду или у вези са радом уређују одредбе члана 29–33. Закона.

Поред интерне заштите од злостављања на раду и у вези са радом у поступку код послодавца, запослени остварује и право на судску заштиту, у парничном поступку, тј. радном спору пред надлежним судом.

Тужбу може да поднесе:

запослени који сматра да је злостављан на раду од стране послодавца – физичког лица (предузетник), односно одговорног лица код послодавца са својством правног лица (нпр. директор) и без покретања поступка посредовања код послодавца, и у овом случају тужба се може поднети до истека рока застарелости за покретање поступка за заштиту од злостављања код послодавца, као и

запослени који није задовољан заштитом од злостављања код послодавца (кад поступак посредовања није успео, ако послодавац није покренуо поступак за утврђивање одговорности лица које се терети за злостављање или му је изрекао неодговарајућу меру и др:).

Рок за покретање поступка је 15 дана од дана достављања обавештења, односно одлуке запосленом који сматра да је изложен злостављању. Тужбом се може захтевати забрана вршења злостављања и накнада материјалне и нематеријалне штете. У овом поступку, утврђује се постојање понашања које представља злостављање, при чему терет доказивања да није било злостављања на раду пада на послодавца ако запослени – тужилац учини вероватним да је извршено злостављање.