Radno i socijalno pravo

Драгослав Хаџи Танчић, Критичке опсервације у општем колективном уговору, Радно и социјално право, стр. 73-94, ХТУ (2/2010)

Општи колективни уговор утврђује (став 2. истог члана) да се минимална зарада не може уговорити на рок дужи од шест месеци у току календарске године. Закон о раду не утврђује рок на који се минимална зарада уговара, али у члану 112. став 4. прописује да се минимална зарада утврђује за период од најмање шест месеци. У добре намере учесника Општег колективног уговора не треба сумњати када ограничавају уговарање минималне зараде на наведени рок, али се по себи поставља питање шта бива са зарадом запосленог после тога рока када послодавац нема средстава за исплату веће зараде а није спроведен стечајни поступак.

5.4. Накнада зараде за време одсуствовање са рада у случају давања ткива и других органа или случају коме серанија аутономна регулатива претпоставља важећем закону

Одредбом члана 30. став !. алинеја 1. Општег колективног уговора утврђено је да је послодавац дужан да запосленом исплати накнаду зараде за време одсуствовања са рада, поред случајева утврђених законом, и у случају давања ткива и других органа. Занемари ли се да ткиво није орган, на тај начин ни други орган, већ је у питању давање органа и ткива, не може се прећи преко чињенице да је чланом 74. став 1. тачка 6) Закона о здравственом осигурању“ прописано право запосленог на накнаду зараде за време привремене спречености за рад због добровољног давања органа и ткива, па тако овај случај није случај који није законом одређен, а таква је ситуација са њим датира од 1996. године. Могуће је да су учесници овог колективног уговора били заведени чињеницом да је случај “ давања крви, ткива и других делова Tema’ био предмет Општег колективног уговора из 1997. године, али у једном другом контексту, поводом висине накнаде, не самог права на накнаду.

6. Вишак запослених

Општи колективни уговор, у одредбама чл. 38. до 41, утврђује критеријуме за одређивање запослених за чијим је радом престала потреба.

Генеза наше законске регулативе о критеријумима за одређивање запослених за чијим је радом престала потреба је следећа. Закон о радним односима из 1996. године у члану 27. био је прописао критеријуме за одређивање запослених за чијим је радом престала потреба и упућивао

9 > Службени гласник РС", бр. 107/05 и 109/05 (исправка)