Radno i socijalno pravo

Проф. др Јелена Кочовић, др Татјана Ракоњац-Антић, мес Марија Јововић, Могућности и ограничења.., Радно и социјално право, стр. 1-11, ХУ (1/2011)

банке. Друштво за управљање“ обавља делатност организовања и управљања добровољним пензијским фондовима и управљања пензијским плановима. У том погледу значајна је и улога портфолио менаџера, који се у основи баве проблематиком инвестирања средстава доприноса. Пензијски план представља уговор у корист трећих лица између послодавца, удружења послодаваца, професионалног удружења или синдиката и друштва за управљање, а на основу којег се послодавац обавезује да уплаћује средства доприноса у корист својих запослених, док друштво за управљање улаже прикупљена средства. Кастоди банка води рачун и обавља друге послове за рачун добровољног пензијског фонда и поступа само по налозима друштва за управљање, који су у складу са законом и проспектом фонда. Прописано је да проспект мора да садржи све информације на основу којих заинтересована лица могу стећи јасну представу о фонду и на основу тога могу донети правилну одлуку у вези учешћа у фонду.

Перманентно се прати нето вредност имовине пензијског фонда, која представља разлику између укупне имовине и обавеза пензијског фонда. Доприноси се претварају у инвестиционе јединице на дан уплате. Инвестициона јединица показује трендове у приносима улагања, тј. резултате инвестирања друштва за управљање. Друштва за управљање морају да објављују вредност инвестиционе јединице свакодневно у најмање једним новинама доступним на читавој територији Србије, са тиражом од најмање 100 000 примерака, као и на свом веб сајту.“ Друштво за управљање добровољним пензијским фондовима наплаћује од чланова две основне врсте накнада: при уплати пензијских доприноса (до 3% од вредности уплаћених доприноса) и за управљање фондом (до 2% нето имовине фонда на годишњем нивоу). Надзор над радом друштава за управљање пензијским фондовима, као што је већ претходно наведено, обавља Народна банка Србије.

Измене и допуне Закона о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима усвојене су у мају 201. године, са циљем вишег степена заштите чланова добровољних пензијских фондова, као и побољшавања услова пословања друштава за управљање добровољним

6 Цензус за оснивање друштва за управљање добровољним пензијским фондовима је висина оснивачког капитала у износу од 1 000 000 евра у динарској противредности.

4 „Закон о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима“, Wwww.H6c.10.pce

8 Ракоњац-Антић 1.; „Пензијско и здравствено осигурање“, Центар за издавачку делатност Економског факултета у Београду, 2010. године, стр. 20, 21.

4