Ratnik

РАЗЛИЧНОСТИ 235-

најважнија, јер трупна средина утиче на лекаре те они заволе људе и онда буду награђени поштовањем официра у пуку.“

Затим долази служба евакуације. Потребно је истаћи, да је Наполеон установио организацију евакуирања рањеника далеко од бојишта, као и евакуацију воденим путевима, што се после њега никада није ни мењало.

Упућено Паги-у, Варшава, 1806.: „Има једна врло важна ствар, која није била довољно предвиђена у нашим биткама, а то је: имати независно од амбуланата неколико бригада кола из места (мештанска) са сламом, којима би руковали многобројни људи, да би одмах после свршене акције прокрстарили по бојишту и тамо покупили рањенике.

„Ви знате колико евакуисање из болница има рђавих страна..... Ништа није тако штетно за болеснике као чинити их да путују, а затим још и то што људи, који се удаљују од својих јединица, обично ове изгубе“.

„Под изговором да се рањеник мора одвести из борбеног строја, нека се редови не проређују....“

„Евакуације су кобне за рањенике и болеснике,“

ићи У том погледу, ђенерал Мармонт ће уредити ствар онако, како сам ја то радио у Италији — а он се тога мора сећати, — он ће установити мала, зрачена и здрава опоравилишта, у која ће упућивати све оне, који долазе из болница у Далмацији, да би их одатле слао у мањим одредима од стотину људи у Котор и Дубровник, морем....

Најзад, оно, што је баш његово лично, и на чему је он увек настојао, то је организација реконвалесцентних одељења т. |. опоравилишта, односно одмаралишта недалеких од бојишта. Оваку организацију реконвалесцентних одељења смо и ми имали у последњем рату, но само повремено и за врло кратко време на завршетку велике епидемије пегавца у 1915. години и то само по некојим дивизијама. Та одељења су давала врло корисне и лепе резултате у брзом и правилном опорављању болесника и мањег броја рањеника.

Упућено Пахмошџћу: „Ако има заморених људи у тим разним колонама, пошаљите их у једну болницу за опорављање, коју ћете отворити у Берлину, и оставите их тамо једну седмицу дана. Тако се људи спасавају, тако се број болесника смањује.“

Упућено Паги-у: „Таковим се негама одржава здравље у војника; са два или три дана одмора преморени човек избегне болест.“

Из ових неколико историографских појединости може се јасно увидети, да је Наполеон, у доба тек емпиричке медецине и хигијене, умео у командовању истицати потребу највећег интересовања за здравље војника, схватао сву важност суз—