Ratnik

НОВОСТИ И БЕЛЕШКЕ 243

«= г Друго, финансијски разлози су обично празни изговори

ти застарели. Овај род оружја, специјално спреман за изненадне случајеве (брзина), боље је одржавати у сталном бројном стању. него трошити стотине милиона у случају изнетнадне потребе и стварати узрујаност у народу, — види данашње случајеве на Рајни. Нарочито данас не можемо усвојити финансијске разлоге, кад знамо да трошкове на Рајни плаћа Немачка.

Треће, по питању ефектива (бројног, нарочито кадровског стања), што би могао бити једини озбиљан разлог, познато је, да се специјалне струке много лакше попуњавају у случају рата из обвезника резгрве, него коњица која тражи солидну обуку и која мора да је стално формирана за случај здиље (рата и изненадних догађаја) још у миру.

Објављена мера је дакле, завршује г. Пијнеф, неоправдана, самовласна, скупа и опасна.

т Ђенерали Бају и Модиј. — У Паризу су преминули два одлична ђенерала: ВаШоџа и Мацаћцу. Први је био десет година старији од овог другог, али својом несравњеном «свежином издржао је до краја на дужности. Други је умро изнурен од рата, мада је у њ ушао као један од најсвеснијих тешачких шасера, који се род оружја у Француској сматра «као најнапорнији.

Ђенерал Бају хтео је још даље да служи, да му је суд„бина дала. Али у Штрасбургу је пао с аеропланом и тешко је рањен у главу. У том стању председавао је истог дана више часова ваздухопловном конгресу, затим се вратио у Патриз и по приспећу издануо.

Био је командант француских трупа на Дарданелима на место рањеног ђенерала Гуро-а. Раније, као млад официр, богрио се код Седана, Нансија, доцније у Алжиру. Убројавали су та у „источњачке ђенерале“ и влада га је радо одређивала у "колонијалне војне због његове веселе, самосталне нарави и велике популарности у трупи. -— Већ саме околности' његове «смрти одају његову симпатичну оригиналност, и заиста, да није жалосна, била би интересантна појава, да председник ваздухопловног конгреса сматра за дужност да прелети кроз ваздух и гине том приликом на сам дан конгреса.

Ђенерал Модиј је толико волео своју шасерску трупу, да никад није хтео скидати њену униформу, ни кад је мењао положаје, и задржао ју је и као професор Ратне Школе; тек ад је постао ђенерал ббукао је уздишући црвене чакшире; али није издржао дуго; кад год је могао, заменио их је отво-

16“